Električnu aktivnost mozga prvi je zabeležio Reymond 1849.god. Elektroencefalografsko ispitivanje kod dece započeo je Lindsley 1940. a Davis 1941, Mankovsky i Mintz 1972.god. su pažnju usmerili na uticaj uzrasta na EEG promene. Warren i Blume su 1973. i 1982.god. definisali karakteristike EEGa odraslih i dece. Huges je 1948.god. prvi objavio EEG karakteristike terminskog novorođenčeta. Dollfus je 1955.god. definisao razlike u osnovnoj aktivnosti u budnom stanju i spavanju. Okamento 1951. i Dreyfus-Brisac 1957.god. su publikovali prve neonatalne EEGe sa različitim gestacijski definisanim elektrografskim karakteristikama kod zdrave i bolesne novorođenčadi i nedonoščadi.

Elektroencefalografija je posebna neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda smeštenih na poglavini (što je najčešći vid korišćenja) ili subduralno odnosno unutar moždanog tkiva (što se koristi u preoperativnoj pripremi bolesnika sa epilepsijom). Rezultujući dijagram je poznat kao elektroencefalogram (EEG) koji je, ranije, preko posebnih pera osetljivih na izmenu napona, iscrtavan na papiru, a u sadašnjici češće zastupljen u vidu digitalnog crteža korišćenjem računara.

UVOD 3
1 ELEKTROENCEFALOGRAFIJA 4
1.1 Izvođenje 4
1.2 Elektroencefalogram 5
1.3 Osnovne indikacije za EEG ispitivanje 7
1.4 Metode 8
1.5 Kada je korisno raditi EEG 8
1.6 Ograničenja 9
1.7 EEG zapis 9
1.8 Pojačavač za merenje EEG signala 10
1.9 Prikaz potencijala izmerenih na lobanji 11
1.10 Raspored i oznake elektroda u 10-20 sistemu 12
1.11 Prikaz aktivnosti u obliku mape: Brain Mapping 14
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16