Patologija, nauka o bolestima, nastala je od dve grčke reči: pathos, što znači bolest i logos, što znači nauka. Predstavlja most između bazične nauke i kliničke prakse, sa namerom da prouči strukturne i funkcijske promene u ćelijama, tkivima i organima koje obeležavaju bolesti. Koristeći molekularne, mikrobiološke, imunološke i morfološke metode, patologija pokušava da objasni zašto nastaju određeni simptomi i znaci kod bolesnika, obezbedujući stabilno tlo za racionalno kliničko lečenje.

Tradicionalno, patologija je podeljena na opštu i specijalnu. Opšta se odnosi na bazične reakcije u ćelijama i tkivima, pod uticajem štetnih faktora koji izazivaju bolesti. Specijalna patologija, poznata još i kao sistemska, proučava specifične odgovore specijalizovanih organa i tkiva na poznate ili nepoznate faktore. Jezgro opšte patologije, koje se proučava u svakoj bolesti, sazdano je od:
• uzroka (etiologije),
• mehanizama razvoja bolesti (patogeneze),
• strukturnih oštećenja (morfoloških promena) i
• funkcijskih poremećaja (kliničkog značaja).

Uvod 3
1 Metodi u patologiji 4
2 Podela patologije i osnovni pojmovi iz patologije 6
3 Adaptacija ćelije 7
3.1 Atrofija (Atrophia) 7
3.2 Hiperplazija (Hyperplasia) 9
3.3 Metaplazija (Metaplasia) 11
4 Subcelularna oštečenja tkiva 13
4.1 Lizozomi 13
4.2 Hipertrofija glatkog ER (SER) 14
4.3 Mitohondrijalna oštećenja 14
5 Hipertrofija 15
5.1 Fiziološka hipertrofija 15
5.2 Adaptaciona hipertrofija 16
5.3 Kompenzatorna hipertrofija 17
5.4 Dystrophia adiposogenitalis (Frohlich-ov sindrom) 18
Zaključak 19
Literatura 20