Danas kadrovsko osposobljavanje u društvu, a pogotovu u zdravstvu, postaje jedan od najvažnijih oblika upravljanja i razvoja ljudskih resursa. Tržišna orijentacija kompanija sve više svojih materijalnih resursa - novca, vremena, informacija i energije posvećuje obrazovanju i stalnom obučavanju zaposlenih. Menadžment sve više shvata da su kontinuirano obrazovanje i stručno usavršavanje jedan od najefikasnijih načina konkurentske prednosti, osnovna prednost kod ulaska u tržišnu utakmicu i nadmetanju sa konkurentskim i sličnim kompanijama. Ta saznanja su rezultat velikih i brzih promena u spoljnjem i unutrašnjem okruženju, gde savremene kompanije znanja ljudskih resursa stalno inoviraju, a sticanja novih stavljaju u pravi plan, smatrajući znanje osnovnim kapitalom i polugom razvoja.

Razlozi za ulaganja u obrazovanje su :
• Formalno obrazovanje i školski sistem ne mogu da uspešno odgovore na sve zahteve nove savremene, dinamične organizacije promenljivih uslova tržišta
• Promene u tehnologiji zahtevaju nova znanja i veštine
• Moderno poslovanje traži nove veštine poput: interpersonalnih i komunikacijskih veština, veštine u upravljanju konfliktima i slično
• Savremeno poslovanje zahteva sve više praktičnih znanja i veština koje se ne obrađuju dovoljno u formalnom obrazovanju
• Od zaposlenih se sve više traži da budu sposobni da čitaju i pišu poslovna pisma i izveštaje, razumeju i upotrebaljavaju pisane instrukcije, upotrebljavaju jednostavne matematičke postupke i slično, odnosno da budu funkcionalno pismeni.

UVOD 1
1.1 Uslovi za uspešnu permanentnu edukaciju 2
1.2 Motivacija za permanentno edukovanje zaposlenih 3
1.3 Učešće zdravstvene organizacije u procesu permanentnog edukovanja 4
1.4 Osnovne pretpostavke kvalitetne permanentne edukacije 5
1.5 Kratak osvrt na ekonomiju-analiza troškova lečenja dijabetesa 7
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12