U globalnoj ekonomiji, glavni izazov i najveća promena u odnosu na uobičajen biznis i materijalnu ekonomiju jeste pomeranje fokusa sa toga koliko robe ima, na to, kojom brzinom se ona kreće i kakvog je kvaliteta. Usled čestih promena proizvoda, moguće je lako “zaglaviti” se na tržištima sa zastarelim vrstama proizvoda ili zakasniti sa najtraženijim proizvodima. Kompanija koja drži robu dva ili tri meseca biće u lošijem položaju od one koja je drži jedanaest dana, pošto su njeni proizvodi sačinjeni od skupljih delova.

Na položaj preduzeća utiču brojni faktori: ekonomsko–proizvodni, tehničko-tehnološki i organizacioni. Da bi preduzeće moglo da nastavi da raste, i u uslovima bitno izmenjenog okruženja (tranzicije i smanjenog unutrašnjeg tržišta) potrebno je da u okviru svoga poslovanja, preduzme odgovarajuće mere: otkloni uzroke neefikasnosti tehničke, tehnološke i organizacione zaostalosti, smanji broj zaposlenih i opredeli se za strategiju rasta koja donosi nove vrednosti–profit, izvoz, novu zaposlenost i efikasnije upravljanje

Jedno od važnih pitanja je: Da li postoji stvarna potreba za proizvodom i/ili uslugom i da li je ona već prepoznata? Realizacija ideje o novom zdravstveno ispravnom i održivom proizvodu, zahteva od potrošača/kupca da izmeni svoje navike i otpočne da kupuje nov proizvod. Za to je potrebno obrazovanje kupaca.

UVOD 1
1.1 Inovacije kroz nove tehnologije 2
1.2 Inovacija kao uslov konkurentnosti preduzeća 2
1.3 Menadžment usmeren ka inovacijama 4
1.4 Ograničenja u inovacijama 5
1.5 Inovacione strategije u preduzeću 6
1.6 Inovativne strategije 8
1.7 Upravljanje inovacijama i strategije promena 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14