Bez poznavanja opšteg pojma države i prava, bez poznavanja njihovog položaja i uloge u društvu, od kojih oni zavise, bez poznavanja opšteg sastava države i prava, i međusobnih veza i zavisnosti svih organa u državi i svih pravnih propisa među sobom, ne može ni jedan takav organ pravilno raditi niti se ijedan pravni propis može pravilno primeniti.
Navešćemo jedan prost primer o tome. Ako jedan niži organ nema opšteg znanja o državi i pravu, ako ne zna njihovu ulogu u društvu, ako ne zna iz čega se sastoje država i pravo, ako ne zna svoj položaj u strukturi države i prava, onda on ne može ni da pravilno vrši svoju dužnost, jer je ne razume. Tako, ako bi postojao, recimo, propis da se pri donošenju neke odluke on mora držati zakona, on bi se držao zakona samo zato što je tako naređeno, a ne zato što je ubeđen da treba da se drži zakona, što je razumeo zasto se treba držati zakona.

Kad bi, međutim, znao da je on samo jedan deo složene državne organizacije i da je njegova odluka samo jedan element prava kao celine i slstema, kad bi znao da ta organizacija ne mođe da funkcioniše ispravno niti da se pravo može kao sistem ostvariti ako svaki njihov deo, odnosno element ne bude funkcionisao onako kako je to unapred određeno, i kad bi znao da država i pravo imaju određenu ulogu u društvu, od čijeg pravilnog ispunjenja zavisi, u krajnjoj liniji, i njegov sopstveni položaj, život i svi ostali osnovni interesi, onda bi on razumeo šta znači zakonitost i kakva je njena važnost i onda bi je se svesno i dobrovoljno držao, čak i kad se ne bi plašio kazne, kao što i dete pere ruke bez prinude kad sazna da je to uslov zdravlja.

UVOD 3
1 Istorijski izvori 4
1.1 Pojam i podela istorijskih izvora 4
2 Dušanov zakonik 7
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12