U poslednjih nekoliko godina kompanije su počele da shvataju važnost informacione tehnologije i da je prepoznaju kao osnovnu ključnu funkciju sa jasnim i velikim uticajem na uspeh poslovanja.

Kada je kompaniji potrebno da nabavi nešto pre svega treba da stvori opis proizvoda ili usluge, zatim da pronađe dobavljača za to, zatim da od njega zatraži cenu i uslove, potom da pošalje porudžbenicu, zatim da pregovara oko detalja kao što su organizacija transporta, specijalni uslovi isporuke, zatim da organizuje finansijski deo kupovine, da obavi sredstva, izvrši plaćanje itd.. U prošlosti za ovo je bilo potrebno mnogo papirologije koja je čak i najjednostavniju transakciju činila komlikovanom, skupom i vremenski dugom. U poslednjih par decenija tehnologija je revolucionarno promenila ovu komunikaciju zamenjujući beskrajne ručne operacije automatskim, elektronskim operacijama.

Sistem EDI se pojavio 90 godina prošlog veka, a već 1997. je oko 2000 kompanija samo u V. Britaniji koristilo njegove prednosti. Elektronska nabavka, kretanje roba i usluga kroz intranet, ekstranet i internet modele omogućila je trenutni pristup svakom snabdevaču bez obzira na njegovu lokaciju, dostupnu u svako doba sa trasnsparentnim tržištem i niskim cenama koštanja i transakcija. Elektronska trgovina se proširila kao pečurke posle kiše. Pojavio se email, praćen e – biznisom, e – trgovinom, e - prodajom, e- veletrgovinom, e - logistikom, i kako napreduje uskoro će biti "e - bilo šta".

UVOD 1
1.1 Naziv i sedište firme 3
1.2 Delatnost firme 3
1.3 Definisanje problema 4
2 Snimak postojećih tokova informacija 5
2.1 Organizaciona struktura 5
2.2 Kvalifikaciona struktura 6
2.3 Tokovi informacija 10
2.4 Analiza postojećeg stanjе hardwar-a i software-a 10
2.4.1 Postojeća baza podataka 11
3 Predlog savremenog rešenja tokova informacija 21
3.1 Predlog rešenja 21
ZAKLJUČAK 26
LITERATURA 27