Мартин Хајдегер рођен је у сиромашној католичкој породици у провинцијском и протестантском окружењу које није могло не оставити трага на његово формирање као личности и као филозофа: провинцијалност мишљења, мешавина католицизма и протестантизма, критика метафизике, потрага за идеалним језиком у митском језику – све то, као и краткотрајно Хајдегерово кокетовање с националсоцијализ¬мом последица је услова у којима је живео и не може се занемарити, као што је он желео када је на почетку својих предавања о Аристотелу рекао "Аристотел се родио, живео је и умро", наставивши потом да излаже његову филозофију; не знамо ли да је Аристотелов отац био лекар, нећемо разумети Аристотелов интерес за проблеме медицине и биологије, а без тог контекста не може се разумети ни целокупна филозофија овог мислиоца.

Хајдегеров пример само показује да је био¬графија често и важан моменат за разумевање целокупног дела неког филозофа; зато у случају Хајдегера критичко питање које се поставља о његовом односу спрам националсоцијализма и гласи: да ли његов чувени ректорски говор из 1933. следи из његове филозофије или је реч само о некој пролазној епизоди у његовој биографији? Данас о томе постоји непрегледна литература; не бисмо је имали да није реч о великом мислиоцу чија ће сабрана дела (када се до краја објаве) имати преко сто књига, о мислиоци о коме већ сад постоји непрегледна литература те сваки приказ Хајдегерове филозофије може бити само фрагментаран и непотпун.

УВОД 3
1 Хајдегер, егзистенцијализам и феноменологија 4
2 Основне поставке Хајдегерове филозофије 8
2.1 Хајдегерово схватање истине 11
2.2 Хајдегерова херменеутика 13
2.3 Хајдегерова етика 14
ЗАКЉУЧАК 16
ЛИТЕРАТУРА 18