Pristup organizacionog ponašanja se pojavio početkom 80-tih godina XX veka. Organizaciono ponasanje je naučna oblast u teoriji organizacije i upravljanja, koja se oslanja na fundamentalne nauke o čoveku, njegovom ponašanju i odnosima (psihologija, sociologija, antropologija), s jedne strane, i na empirijska istraživanja (iskustvo i praksu organizacije i upravljanja), s druge strane. Ova oblast istražuje načine i mogućnosti kako da se ljudima pomogne da budu zadovoljni životom u organizaciji, a rukovodiocima da budu uspešni u radu sa ljudima i vodenju organizacije.

Što se tiče poslovna etika, etika kao tema, nije pobudila više interesovanja nego danas. Neki analitičari poslovanja tvrde da najviše rukovodstvo mora imati- kao minimum minimuma- jasnu predstavu o etosu svoje kompanije. Direktorima i rukovodiocima sigurno nije lako da ne koriste moralni govor- odnosno, ako nisu u stanju ili oklevaju da razgovaraju o etičkim problemima. Kršenje etike može dovesti do toga da i najodgovornije i najuglednije kompanije deluju nepronišljeno i podmuklo. Još gore, neke neetičke odluke mogu biti i nezakonite i dovesti kompaniju u situaciju da se protiv nje povede čak i krivični postupak. Takav postupak može da izazove veoma velike probleme kao što su povećani troškovi i gubitak ugleda. Gubitak ugleda može biti izuzetno ozbiljan zbog toga što sada sve više potrošača u Evropi donosi svoje odluke o kupovini proizvoda poistovećujući ih sa vrednostima kompanija koje ih proizvode.

UVOD 1
1 Organizaciono ponašanje 2
1.1 Organizaciona kultura 2
1.2 Organizaciona klima 3
2 Poslovna etika 4
2.1 Kantova etička teorija 5
2.2 Etika kao deo organizacionog ponašanja 6
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14