Lipidi (masti) su jedinjenja različitog sastava po pravilu nerastvorna u vodi, a rastvorna u organskim rastvaračima. Biološki su veoma značajna jedinjenja. Oni su osnovna komponenta bioloških membrana i utiču na njihovu propustljivost, učestvuju u predaju nervih impulsa, stvaraju kontakte među ćelijama, čine energetske rezerve, štite organizam od mehaničkih povreda i formiraju termoizolacionu sloj. Zbog specifične hemijske strukture, lipidi se sastoje od nepolarnog i polarnog dela.
Zajedno sa ugljenim hidratima i proteinima lipidi čine glavninu organske materije u živim ćelijama, odnosno organizmima.

Lipidi predstavljaju jednu veliku heterogenu grupu biohemijskih supstanci, različite strukture, sastava i svojstava. Zajednička karakteristika lipida jeste hidrofobnost, odnosno nerastvorljivost u vodi, a rastvorljivost različitog stepena u organskim rastvaračima, kao što su etar, aceton, alkohol, petroleum etar, hloroform, ugljen-tetrahlorid i benzol. Karakteristična osobina ovih rastvarača, kao i supstanci, koje se u njima rastvaraju, jeste visoki sadržaj u njima hidrofobnih radikala i grupa (na primer prisustvo zasićenog ugljovodoničnog alkil-radikala u višim masnim kiselinama). Nasuprot njima ugljeni hidrati i proteini su hidrofilne supstance, jer se ili rastvaraju u vodi, ili poseduju osobinu vezivanja vode (keratin, celuloza).

1.Uvod ...............1
2.Podjela i uloga lipida .......2
2.1 Masti i ulja – triacilgliceroli ......3
2.2 Fosfolipidi .....10
2.3 Lecitin ..........11
2.4 Sfingolipidi .........11
2.5 Voskovi ............12
2.6 Lipidi izoprenoidnog porijekla ......12
2.7.Lipoproteini ......14
2.8 Glikolipidi ................15
Zaključak .........16
Literatura ............17