Moderni olimpijski pokret i Pjer de Kuberten

Још у античка времена, олимпијски победници су били слављени као највећи јунаци. Подизани су им споменици, уживали су значајне привилегије, ослобађани су од пореза и добијали су почасна места у позоришту и сл. Атина је, такође, својим победницима од 50. до 125.године пре нове ере исплаћивала петогодишњу просечну зараду у виду награде. У античка времена, на Олимпијским играма су учествовали и неки од најзначајнијих представника тог времена, као што су Сократ, Питагора, Аристотел и Хипократ. Међутим, временом су ова надметања све више постајала извор немира и нереда, а све мање племенита такмичења, Олимпијаде су постајале арене циркуских вештина. Имајући ово у виду, на предлог бискупа Амброзија, римски император Теодосије Велики, укида Олимпијске игре и прекид траје све до обнављања Игара 1896. године.

За Олимпијске игре знало се много раније, пре него што су оне одржане у Атини 1896. године, као игре модерног доба. Сматра се да су олимпијска надметања почела 776. године пре нове ере и да су трајале једанаест векова, односно до 394. године нове ере. Чувени грчки филозоф Аристотел је тврдио да су олимпијска такмичења, односно Олимпијске игре, установили краљеви Ифит из Флиса и Ликург из Спарте. У почетку су оне представљале симбол мира и за време њиховог одржавања прекидана су непријатељства између држава на територији античке Грчке. Људска снага је истицана као божји дар. Олимпијаде су по правилу одржаване у јулу и августу. На Игре се није смело долазити с оружјем, а свим учесницима је била загарантована безбедност. Интересантно је да удатим женама није било дозвољено присуство.