Oblici verbalne i neverbalne komunikacije

“Mudar čovek dobro zna kako će sobom vladati.
On ne hita da govori, nego dobro meri kada treba govoriti, a kada slušati.
Naprotiv, neuk čovek ne čuva tajnu, ne upravlja jezikom i ne zauzdava jezik.”
Iz pouka sv. oca Antonija iz manastira Hilandar

Sve što radimo u životu zahteva komunikaciju. U situaciji “licem u lice” nije moguće ne komunicirati. Čak i kad osobe jedne drugima okrenu leđa, šalju određenu poruku. Odbijanje komunikacije je takođe komunikacija. I lični i profesionalni uspeh često zavise od toga koliko dobro razumemo druge i koliko dobro drugi mogu razumeti ono što im želimo preneti komunikacijom.
Verovatno smo i sami svedoci mučnog stanja kad za stolom ili u dvorani zavlada tišina i kad nestane teme za razgovor. Komunikacija je nešto što ljudi jednostavno rade. Nema nikakve magije vezane za komunikaciju. Proučavanje komunikacije bi značilo proučavanje ponašanja jedinke u odnosu na druge jedinke, grupe, organizacije i društva, kako utiču jedni na druge i uče od drugih, zabavljaju druge i bivaju zabavljani – sredstvima određenih znakova koji postoje nezavisno od njih samih. To je recipročan proces razmene signala da bi se informisalo, usmerilo i uverilo, baziran na značenjima koje ljudi dele i uslovljen kako odnosom između komunikatora, tako i društvenim kontekstom.