25. oktobra 1881., u Španiji gradu Malagi, slikar Hoze Ruiz Blasko i donja Marija Pikaso Lopez dobili su sina, Pabla Ruiz Pikasa. Pablu je otac bio prvi uzor ali ga je već u 13. godini dostigao. Preselivši se sa porodicom u La Korunju, gde njegov otac prihvata posao učitelja slikanja, Pikaso polazi u umetničku školu i nasleđuje očev pribor za slikanje. Sa deset godina, tu u La Korunji, Pikaso samovoljno kreće putem umetnosti ne zanimajući se za klasično obrazovanje. Već 1895. Pikasov talenat se izdvaja iznad ostalih kada prolazi na prijemnom za završne godine, u Barseloni, sa navišim ocenama. Ubrzo, naredne godine on otvara svoj prvi atelje gde izlaže svoju prvu veliku sliku “Prva pričest”. NJegovo umetničko sazrevanje je počelo sa akademskim obrazovanjem, ali već je u šesnaestoj godini naučio sve što se naučiti moglo. Još uvek neosamostaljen, Pikaso pod uticajem akademskog realizma prikazuje pričešće kao jednu od najvažnijih događaja u životu jednog katolika. Slika je pronašla mesto na jednoj od najvažnijih izložbi u Barseloni. Uz novčanu pomoć oca, Pablo nastavlja školovanje u Madridu na Kraljevskoj akademiji. Posete muzeju Prado ostaviće značaj za njegov dalji razvoj.

U Barselonu se vraća 1899. gde iste godine u kafani “četiri mačke” upoznaje brojne umetnike i intelektualce sa kojima ostavaruje bliska prijateljstva (slikara Kazagemasa i pesnika Sabarteza). Mladi Pikaso, oduševljen ovim idejama umetnosti odlazi sa Kazagemasom u Pariz, umetnički centar toga doba.

UVOD 1
1.1 Početni period stvaranja 2
1.2 Pikaso i kubizam 4
1.3 Preokret u Pikasovom stvaranju 6
1.4 Ratno iskustvo 8
1.5 Pikasovi crteži i grafike 10
1.6 Pikasove skulpture 12
1.7 Pikasovi plakati 13
1.8 Pikasova keramika 14
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16