Supervizija kao oblik pružanja stručne podrške predstavlja istovremeno i metod učenja i metod obezbeđenja kvaliteta usluge, čije karakteristike, između ostalog, određuje stepen razvoja sistema socijalne zaštite. U aktuelnom kontekstu reforme sistema socijalne zaštite u Srbiji, koji podrazumeva uvođenje velikog broja novina i u strukturnim i u funkcionalnim aspektima rada, model supervizije koji nam najviše odgovara je integrativni model. Određenje supervizije, koje ovaj model odražava i suštinski prati prirodu stručnog rada u centrima za socijalni rad, glasi:

„Supervizija označava proces koji obezbeđuje da se, primenom standarda, realizuju stručni zadaci i aktivnosti iz delatnosti centra kroz profesionalnu podršku i učenje, a stručni radnici na taj način razviju znanje, kompetenciju i mogućnost da preuzmu odgovornost za sopstvenu praksu, a time i podignu nivo kvaliteta zaštite korisnika".

UVOD 3
1 Definicija i istorija razvoja supervizije 4
2 Teorijske osnove i modeli supervizije 6
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13