Spekulativni i praktični interesi ljudskog uma mogu se sažeti u tri osnovna pitanja: šta mogu da znam, šta treba da činim i čemu mogu da se nadam? – tako je bar smatrao Kant. Kant je odgovore na ova tri pitanja izložio je u tri svoja glavna filozofska dela. Na pitanje o teorijskim mogućnostima uma dao je odgovor u Kritici čistog uma, svom najobimnijem i najznačajnijem delu, prvi put objavljenom 1781. godine, dakle nepunu deceniju pre početka velike francuske revolucije. Na drugo pitanje - šta čovek treba da čini - odgovara Kritika praktičnog uma, prvi put objavljena 1788. godine. A na treće pitanje - čemu čovek može da se nada - odgovara Kritika moći rasuđivanja, objavljena 1790. Iako je Kant napisao veliki broj dela, ova tri su ga najviše proslavila.

Sva tri pitanja na koja je Kant tražio odgovore svode se u suštini na jedno jedino; šta je čovek? Kant je shvatio da je čovek postao osnovni problem filozofije. Ispitati i utvrditi šta čovek može da zna (kakve su i kolike su njegove moći saznanja), šta treba da radi (da bi bio slobodno biće koje ne ugrožava i ne narušava slobodu drugih ljudi) i čemu može da se nada (da bi mogao shvatiti prirodu kao celinu i u haosu naći red, lepotu i smisao) - znači objasniti prirodu ili suštinu čoveka. Kant je smatrao da se to može postići ako se utvrde mogućnosri i granice čovekove teorije i prakse.

UVOD 3
1 Kantova transcedentalna metoda kao prekretnica u savremenoj filozofiji 6
1.1 Kantovo poimanje uma 15
1.2 Ključni momenti Kantove transcedentalne metode u delu "Kritika čistog uma" 22
1.3 Transcendentalna estetika 26
1.4 Kant i religija 30
ZAKLJUČAK 33
LITERATURA 34