Мерење представља одређивање величине неке појаве или објекта. Та величина се исказује нумерички (бројем) и јединицом одређене величине. Могу се мерити само основне величине по међународном систему јединица. То су:
1. дужина,
2. маса,
3. време,
4. термодинамичка температура,
5. електрична струја,
6. интензитет светлости и
7. количина супсатнце.

За мерење наведених величина су потребни мерни инструменти помоћу којих се одређује њихова вредност. Маса је једина основна величина која се не мери, већ се упоређује.
Циљ мерења је добијање поузданог исказа о непознатим подацима објекта. Активности мерења су углавном практичне (експерименталне) природе, а могу укључити и теоријска разматрања и прорачуне.

1. УВОД 7
1.1. Начини мерења 7
1.2. Грешке при мерењу 8
1.3. Општа теза 8
2. ТЕРМИНОЛОГИЈА ПРИ ИСПИТИВАЊУ И МЕРЕЊУ 9
3. ОБЛАСТ У КОЈОЈ СЕ ВРШИ ИСПИТИВАЊЕ – МЕРЕЊЕ 13
3.1. Производња воде за пиће у ЈКП "Наш Дом" Апатин 13
3.1.1. Сажет опис рада Водозахвата 14
3.1.2. Кoндициoнирaњe воде за пиће 16
3.1.3. Постројење за прераду воде 17
3.1.4. Локални системи водоснабдевања 18
4. МЕРНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВЕ ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ У КОНТЕКСТУ ТИПА МЕРЕЊА 20
4.1. Конструкција и експлоатација сензора протока 20
4.1.1. Електромагнетни или индукциони протокомери 22
4.1.2. Принцип рада индукционих протокомера 23
5. ГРЕШКЕ ПРИ МЕРЕЊУ И ЊИХОВО ИЗРАЖАВАЊЕ 25
5.1. Утицај избора мерног места протокомера на грешку при мерењу 26
5.1.1. Протокомер непосредно иза засунског вентила 26
5.1.2. Протокомер за 4 × Di (унутрашња пречника) иза засунског вентила 27
5.1.3. Протокомер непосредно пре засунског вентила 28
5.1.4. Протокомер непосредно иза лептира вентила 28
5.1.5. Протокомер за 4 x Di (унутрашња пречника) иза лептир вентила 29
6. МЕРНА НЕСИГУРНОСТ У ЗАКОНСКОЈ МЕТРОЛОГИЈИ 30
6.1. УПУТСТВО ЗА ИЗРАЖАВАЊЕ МЕРНЕ НЕСИГУРНОСТИ 32
7. МЕРНА НЕСИГУРНОСТ У ИНДУСТРИЈСКОЈ МЕТРОЛОГИЈИ 33
7.1. Шта је мерна несигурност 33
8. ЗАКЛУЧАК 35
9. ЛИТЕРАТУРА 37