Promene su najpodesnija sredina diplomatije. Diplomatija je društvena praksa globalne komunikacije. Podignuta je na uverenom i uverljivom delovanju. Upravo ova kakvoća dela najneophodnija je u okolnostima najneugodnije neizvesnosti. Moć u diplomatiji predstavlja sposobnost ubeđenog i ubedljivog odlučivanja i delovanja kada su prilike nepregledne, mogućnosti nejasne, posledice nepredvidljive, a opasnosti nemerljive. Uspeh diplomatije je moći odlučivati i delovati, postizanjem uvida, ostvarivanjem razgovetnosti, odmeravanjem rizika, i otklanjanjem prepreka idući im u susret, a ne okretanjem glave i sklanjajući se u bekstvo od njih. Diplomatija se uvek kreće duž neizvesnosti. Stalno se obavlja usred različitosti.

Nije oduvek diplomatska mreža u inostranstvu (sve misije i predstavništva jedne države u svetu) bila podređena centrali u ministarstvu inostranih poslova (kako se najopštije naziva poseban odeljak u vladi zadužen za organizovanje i upravno održavanje diplomatskog delovanja države). Nije oduvek ni unutar centrale, kao ni unutar svake misije i predstavništva u nacionalnoj diplomatskoj mreži u inostranstvu, raspodela nadležnosti za odlučivanje bila kruto uspravna od vrha ka dnu.

Uvodno-metodološke napomene 3
1.1 Predmet proučavanja 4
1.1.1 Teorijsko određenje predmeta 4
1.1.2 Opreacionalizacija predmeta 5
1.1.3 Naučni ciljevi 5
1.1.4 Društveni zadatak istraživanja 5
1.1.5 Metode istraživanja 5
2 Suverena država i međunarodna politika 6
2.1 Suverena država i internacionalizacija 9
2.2 Položaj manjih država u međunarodnim organizacijama 15
2.3 Ekonomske funkcije države u tržišnoj privredi 17
2.3.1 Ekonomsko-političke mere koje sprovodi država u ekonomiji 18
2.3.2 Uloga države u sprovođenju mera kreditno-monetarne politike 18
2.3.3 Održavanje spoljne likvidnosti 19
2.3.4 Fiskalna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije tražnje 23
2.4 Osnovni faktori razvoja privrednog sistema 23
2.4.1 Stanovništvo kao faktor privrednog razvoja 26
2.4.2 Prirodni resursi 27
2.4.3 Proizvodna sredstva i infrastruktura 28
2.4.4 Tehnološke promene 29
2.4.5 Organizacija i preduzetništvo 30
2.4.6 Osnovne teorije privrednog rasta i razvoja 31
3 Država kao subjekat međunarodne bezbednosti 33
4 Nacionalni organi za vođenje međunarodne politike 43
4.1 Nadležnosti ministarstva, predsednika i parlamenta – primer Srbije 45
4.2 Vojna i ekonomska diplomatija 50
4.3 Policijska diplomatija 53
ZAKLJUČAK 56
LITERATURA 59