Potrebe privrednih subjekata za savremenim oblicima finansiranja, kao i ekonomska nužnost da se nelikvidna aktiva u vidu potraživanja pretvore u gotovinu, dovele su ne samo u nacionalnim zakonodavstvima, već i na međunarodnom planu do nastanka i širenja transakcija u vidu faktoringa, forfetinga i finansijskog lizinga. To je u skladu sa razvojem principa “ekonomije znanja”. Naime, savremeno tržišno poslovanje obiluje inovacijama koje karakteriše uvođenje novih učesnika na tržište uz pružanje mogućnosti bankama da, osim tradicionalnih bankaraskih poslova, obavljaju i druge prateće - parabankarske poslove. Polazeći od strategijskog cilja - da se razviju kao univerzalne i profitabilne banke, neophodno je sagledati načine za njihovo ostvarenje. U tom kontekstu potrebno je poći i od trendova u međunarodnom bankarstvu i na finansijskim tržištima, koji se manifestuju u sve većem razvoju parabankarskih poslova, a u ovom radu cemo pričati o: lizing, faktoring i forfeting poslovima.

Osnovna hipoteza rada jeste da su savremeni finansijski proizvodi složena poslovna operacija koja čini niz finasijskih, tehničkih, i organizacionih radnji usmjerenih ka stvaranju sasvim novog tipa modernog bankarstva, dajući primat modernijim modalitetima poslovanja - parabankarskim i nekreditnim poslovima.

Faktoring postaje sve značajniji oblik savremenog finansiranja i u unutrašnjem i međunarodnom prometu, razlikuje se od klasičnih formi kreditiranja koje vrše banke i njima slične finansijske organizacije. Faktoring se definiše kao kupovanje potraživanja od strane faktora i bez prava na traženje odštete u slučajevima kada kupac nije u mogućnosti da isplati svoje obaveze. Primjenom faktoring mehanizma ubrzava se protok roba i usluga, što se odražava na povećanje proizvodnje, pa samim tim klijent po isporuci robe dolazi do novčanih sredstava, koja može da investira u nove proizvodne cikluse. Imajući u vidu sve koristi koje faktoring pruža subjektima koji u njemu učestvuju kao i za privredu zemlje u celini, ukazuje se potreba izučavanja njegovog mehanizma ne samo u interesu unapređenja prometa sa inostranstvom, već i kada se radi o prometu proizvoda i usluga u zemlji.