Odavno je poznato da gljivice i plesni izazivaju ozbiljna kvarenja namirnica, stočne hrane i drugog organskog materijala, ali se o njihovom toksičnom delovanju na ljude i životinje veoma malo znalo.

Pretpostavlja se da su mikotoksini prisutni u hrani za ljude i životinje još od početka života na Zemlji, a prvi podaci o štetnim efektima upotrebe plesnive hrane u Kini datiraju još od pre 5000 godina. Danas se pouzdano zna da su mikotoksikoze uzročno-posledično vezane za pojavu nekoliko trovanja veoma širokih razmera, kao i smrt stotine hiljada ljudi i životinja u Evropi i drugim kontinentima.

Trovanja ljudi i životinja izazvana toksinima ražane glavice (ergot alkaloidi) spadaju u među najstarije poznate mikotoksikoze koje su opisane još u Χ veku. Smatra se da je 934. godine, kao posledica trovanja ergot alkaloidima u Limožu u Francuskoj umrlo 40000 ljudi. Tu bolest su tada nazvali „vatra svetog Antuna“. Krajem ΧІΧ. veka u Japanu je zabeležena pojava oboljenja nazvanog „kardijalni beri-beri“ koje je prouzrokovano konzumiranjem požutelog pirinča napadnutog Penicillium plesnima. U Rusiji 1913. i od 1942. do 1947. godine je došlo do pojave oboljenja koje se zove alimentarna toksična aleukija (ATA), pri čemu je oko 10% populacije bilo zahvaćeno trovanjem koje je izazvala upotreba prosa i pšenice koji su prezimili na poljima i bili kontaminirani Fusarium plesnima; plesan se razvijala i na -10ºS, a toksini nisu mogli biti uništeni kuvanjem. Oko 60% otrovanih je umrlo.