Илија Милосављевић Коларац (1800–1878), велетрговац, 1861. године основао је Фонд за помагање и награђивање српских књижевника. Од 1875. овај фонд прераста у Књижевни фонд (са капиталом од 10.000 дуката). Оставши без потомства, одлучио је да целокупну имовину завешта „на корист свога народа” и основао Задужбину Илије Милосављевића Коларца.

Задужбинар Илија Милосављевић – Коларац, по свему судећи, није завршио ниједан разред било које школе, о школовању нема икаквог трага у белешкама његових биографа, осим ако се под школом не подразумевају пијачни тргови подунавских градова, али је тврдо тестаментарно тражио да се сво његово богатство уложи у народно просветитељство. Када би се сад помолио из своје вечне куће на Новом гробљу, Коларац би вероватно задовољно заклимао. Задужбина ради, у њој се народ културно уздиже и што је најважније – зграда постоји. И поред милион динара у злату и 20 000 дуката, које су, између осталог, остале забележене у његовој последњој вољи, изградња палате просветитељства је каснила преко 50 година.

УВОД 3
1 Настанак и развој Коларчеве задужбине 4
2 Организација рада и запослени 7
2.1 Центар за наставу страних језика 7
2.2 Центар за предавачку делатност 9
2.3 Галерија Задужбине Илије М. Коларца 10
2.4 Издавачка делатност и центар за музику 11
ЗАКЉУЧАК 12
ЛИТЕРАТУРА 13