Izgrađujući se kroz dogovore između država članica još od 50-ih godina prošloga veka, za Evropsku uniju danas slobodno možemo reći da je jedinstvena tvorevina međunarodnih odnosa. Istovremeno Unija je jedan kompleksan politički sistem, u kome su prisutni različiti odnosi između država i procesi koji je prožimaju. Kada govorimo o odnosima, reč je o odnosima na nivou Unije, na nivou država članica, i njihovoj međusobnoj interakciji. Tenzije između nadnacionalnosti i međudržavnog (međuvladinog) tipa odnosa od samih početaka prožimaju EU, i njen su sastavni deo kako na praktičnom, tako i na teorijskom nivou. Ovi odnosi čine jedan deo istorije same Unije, i s vremena na vreme doprinose kako stabilizaciji tako i njenoj destabilizaciji. Naročito ukoliko, usled nekog aktuelnog izazova, oslabe interesovanja država članica za projektom nadnacionalnosti i jednakosti unutar EU .

U prvoj decijeniji XXI veka Evropska unija je prošla kroz oba ova ciklusa koji su joj doneli brojne kvantitativne i kvalitativne promene za koje je sad neophodno neko vreme da se one prihvate i da sažive unutar Unije i njenih članica. Krajem 2009. godine Evropska unija je završila ovaj dvotaktni proces i na kraju svoje faze proširenja dobila je svoj novi osnovni dokument (Ugovor iz Lisabona) prema kome bi dvadesetsedmočlana zajednica država trebala da bolje i efikasnije funkcioniše u doglednom vremenu.

UVOD 1
1 Značaj procesa širenja za razvoj i budućnost EU 2
1.1 Značaj procesa proširenja Evropske unije 2
1.1.1 Lisabonski ugovor 5
1.1.2 Nedostaci Evropske unije 6
1.1.3 Značaj podrške Evropske unije 9
1.2 Značaj procesa proširenja - ekonomski razvoj 10
1.2.1 Trgovina 10
1.2.2 Korporativno upravljanje i restrukturiranje 10
1.2.3 Jedinstveni ekonomski prostor 11
1.2.4 Poreska politika 11
1.2.5 Unutrašnje tržište 12
1.2.6 Regionalni ekonomski razvoj 12
1.2.7 Infrastruktura – Transport 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16