Реч заступање у свакодневном говору има различито значење. Тиме се може подразумевати да неко заступа неки став, идеју или интерес, да делује у неком циљу а да притом не делује у име неке тачно одређеног лица (физичког или правног). У правном смислу речи, заступање значи предузимање радњи у име и за рачун другога с непосредним правним дејством за онога за кога се делује, тј за заступанога. Заступањем се у правном промету стичу, мењају и престају права и обавезе.

Различито од физичких лица, у правном промету, привредни субјекти преузимају обавезе путем заступања. Како су привредна друштва правна лица, те не могу директно иступати у правном промету ради реализације делатности из конститутивних аката, него ово могу искључиво преко својих заступника, док, по правилу, предузетник може директно да склапа послове, или да то чини преко свог именованог заступника или пуномоћника као и физичко лице.

УВОД 1
1 Појам заступања 2
2 Заступање по Закону о облигационим односима 3
2.1 Прекорачење граница овлашћења 5
2.2 Закључење уговора од стране неовлашћеног лица 7
2.3 Пуномоћје 7
3 Заступање према Закону о привредним друштвима 9
3.1 Овлашћења заступника 10
3.2 Прокура 11
3.3 Прекорачење ограничења овлашћења заступника 13
4 Заступање и правни посао изван циља/делатности привредног друштва 13
5 Доктрина ултра вирес и правило цонструцтиве нотице 16
5.1 Доктрина ултра вирес и овлашћења заступника 17
6 Правило прве директиве ЕУ 20
6.1 Правило прве директиве ЕУ и напуштање доктрине ултра вирес 21
6.2 Прва директива ЕУ и послови изван делатности привредног друштва у нашем праву 22
ЗАКЉУЧАК 23
ЛИТЕРАТУРА 25