Okean ima sposobnost generisanja dve vrste energije: termalnu energiju od sunčeve svetlosti i mehaničku energiju od kretanja plime i oseke i talasa. Okeani pokrivaju više od 70% površine Zemlje, što ih čini najvećim kolektorima sunčeve energije. Sunčeva energija zagrejava površinu vode znatno više nego dublju vodu, i temperaturna razlika između nivoa vode stvara termalnu energiju. Samo mali deo energije zarobljene u okeanima bi mogao pokretati čitav svet..

Energija je jedan od malobrojnih aksiomatskih pojmova. Kada govorimo o elementarnim česticama ili o samom univerzumu i kada se proučavaju organizmi, jedinke ili čitavi sistemi, energija se javlja kao strukturni činilac života po sebi. Takođe, govoreći o svakom obliku prirodnog ili društvenog organizovanja vidimo da se energija, u svojim različitim vidovima, pojavljuje kao određujući činilac opstanka i razvoja, bilo u obliku toplote i hrane, bilo kao mehanička ili električna energija. Zato ne čudi što su raspoloživost energetskih izvora, način njihove upotrebe, a kasnije i mogućnosti koje je otvorila era (elektronske) tehnologije, zaokupili pažnju mnogih teoretičara sociologije, razvoja civilizacije i društvenopolitičkih sistema. Tako je još pre nekoliko decenija Alvin Tofler, jedan od značajnijih sociologa XX veka, čije vizije budućnosti danas živimo upravo kroz kriterijum dostupnosti i vrste energetskih izvora, podelio razvoj ljudske kulture u tri talasa civilizacije. Prema Tofleru, društva „prvog talasa“ su se temeljila na kontroli prirodnih i bioloških izvora energije i organizovala u skladu s tim, teško dostupnim resursima, dok je njihova integracija najčešće postizana silom. Nakon njih, društva „drugog talasa“ su stvorila relativno blagostanje, crpeći energiju iz neobnovljivih, fosilnih izvora (ugalj, nafta, gas). Priroda tih resursa ubrzo ih je suočila s granicama rasta.

UVOD 3
1.1 Obnovljivi izvori energije u Srbiji 6
1.2 Energija vodenih tokova 7
2 Plima i oseka 10
2.1 Objašnjenje mena i razlog nastajanja plime i oseke 11
2.2 Uzrok nastajanja plime i oseke 14
2.3 Energetsko iskorišćavanje plime i oseke 17
2.3.1 Energija talasa 18
2.3.2 Energija plime i oseke 19
2.4 Princip konverzije plime i oseke u električnu energiju 22
2.4.1 Sistemi koje prate površinu vode 25
2.5 Konverzija termalne energije okeana 26
2.6 Realizovana rešenja 28
2.6.1 Pelamis – konvertor energije talasa 28
2.6.2 Projekat kompanije S.D.E. 34
2.7 Unutrašnja energija mora 36
2.8 Mesta na kojima se može proizvoditi energija iz talasa 37
2.9 Cena energije talasa 39
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 41