Zaduživanje je posledica većih investicija od postojećeg nivoa akumulacije u nacionalnoj privredi, ali ono može biti i posledica povećane tekuće potrošnje. Da krediti ne bi u budućem periodu predstavljali kamen oko vrata privredi, prilikom zaduživanja je neophodno poštovati princip racionalnosti. Ovaj princip nam govori o tome da se pri donošenju odduke o kreditnom zaduženju prevashodno mora utvrditi nivo efikasnosti investipija koja mora biti jednaka prosečnoj kamatnoj stopi na ta sredstva. To znači da ako se ino krediti neefikasno utroše (na povećanje potrošnje) i ne budu efektuirani u porastu proizvodnje pojaviće se problemi otplate dugova.

Različiti autori su konnipirali veći broj indikatora inostrane zaduženosti ali, sve te indikatore možemo podeliti na tri osnove trupe u zavisnosti od njihove namene. U tom pogledu indikatore zaduženosti neke zemlje delimo na indikatore stanja i indikatore toka zaduženosti kao i ostale indikatore koji ne spadaju u ove dve osnovne grupe.

UVOD 1
1 Javni dug 3
1.1 Javni rashodi i izdaci države 4
1.2 Teorije o javnom dugu 8
1.3 Klasifikacija javnih dugova 9
1.3.1 Osnovni uzroci stvaranja javnog duga 10
1.3.2 Javni dug i javni zajam 10
1.4 Amortizacija javnog duga 11
1.5 Makroekonomski efekat javnog duga 12
1.6 Delovanje ino-duga na nacionalnu privredu 12
2 Izvori javnih prihoda budžeta lokalnih samouprava 13
2.1 Procena javnih prihoda 23
2.2 Izvršenje budžeta lokalnih samouprava 24
2.3 Sistemi izvršenja budžeta 24
2.4 Sistemi trošenja budžetskih sredstava 25
2.5 Sistemi revizije i kontrole 26
2.6 Završni račun budžeta lokalne samouprave 28
3 Modeli rešavanja javnog duga 30
3.1 Trendovi u privredi naše zemlje pre krize 30
3.2 Svetska finansijska kriza u Srbiji 32
3.3 Zaduženost Srbije uzrokovana ekonomskom krizom 34
3.4 Stepen spoljne zaduženosti Srbije kao pokazatelj rizika od državnog bankrotstva 41
ZAKLJUČAK 48
LITERATURA 53