Uzroci nezaposlenosti - Verzija za štampu +- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum) +-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje) +--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi) +--- Tema: Uzroci nezaposlenosti (/Thread-uzroci-nezaposlenosti)

Uzroci nezaposlenosti - derrick - 17-01-2010 06:14 PM Veoma je važno otkriti uzroke koji izazivaju pojavljivanje nezaposlenosti i koji utiču na njen obim i strukturu. NJihovim otkrivanjem može se utvrditi o kojoj vrsti nezaposlenosti se radi, te se mogu preduzeti odgovarajuće mere za njeno rešavanje. Jedan od najznačajnijih uzroka nezaposlenosti jeste prostorna i geografska nemobilnost radne snage. Do smanjene mobilnosti radne snage dolazi usled raznih tradicionalnih, ekonomskih i socio-kulturnih razloga ili to da veliki broj mladih živi sa roditeljima i traži posao u mestu stanovanja. Shodno tome, mogu se javiti opštine i regioni gde i nema nezaposlenih određenog zanimanja, ali postoje gde i njihov broj iznosi nekoliko stotina, čak i hiljada Postoje i zanimanja gde nema nezaposlenih i druga zanimanja koja mogu da broje i više hiljada nezaposlenih, to je tzv. profesionalna nemobilnost. Obe ove nemobilnosti su pokazatelji neefikasnog funkcionisanja tržišta rada i sistema obrazovanja. Dešava se da mladi koji završe školovanje dugo čekaju na posao i da dosta profila visokoškolskog kadra postaju suficitarni. Tehnološki progres je dugo važio za jedan od uzroka nezaposlenosti jer je označavao zamenu živog rada minulim. Međutim, mašine nisu postale zamena radne snage, već na indirektan način stvaraju više posla i više radnih mesta, što se može videti na primeru zemalja na višem stepenu razvoja koje imaju manju nezaposlenost od nerazvijenih zemalja. U periodima kriza dolazi do masovnog otpuštanja zaposlenih, a i cena otvaranja novog radnog mesta raste, pa su vlasnici kapitala manje zainteresovani za zapošljavanje novih radnika. Još jedna od bitnih poteškoća pri zapošljavanju mladih je i to što se kao uslov traži radno iskustvo. Znatan broj penzionera i dalje radi honorarno, veliki broj zaposlenih lica obavlja dodatne poslove i time još više smanjuju mogućnost zapošljavanja nezaposlenih lica. Današnja tržišta radne snage zahtevaju nova zanimanja i neprestano menjanje profila veština, kvalifikacija i iskustava. Nedostaci veština i njihova neprilagođenost, posebno kada je reč o informacijsko-komunikacijskim tehnologijama, često su jedan od razloga nezaposlenosti u određenim regijama i granama industrije. 1.3. Posledice nezaposlenosti Nezaposlenost ima veoma štetne ekonomske, socijalne i psihološke posledice, pa se stoga njoj posvećuje velika pažnja, kao i pronalaženju mogućnosti za njeno rešavanje, jer ona destabilizuje privredu, stvara socijalnu nesigurnost i ugrožava razvoj. Sa ekonomske tačke gledišta, nezaposlenost za privredu predstavlja gubitak. Deo stanovništva ne učestvuje u stvaranju nacionalnog dohotka i društvo gubi masu proizvoda i usluga koju bi oni proizveli. To dovodi do smanjenja kupovne moći nezaposlenih lica, ali i njihovih porodica. Usled toga dolazi do smanjenja tražnje, pa i zaposleni ne mogu da rade punim kapacitetom. Zatim se još više smanjuje mogućnost za zapošljavanje, povećava se broj izdržavanih lica, pa se veći deo nacionalnog dohotka preliva u potrošnju, a ostaje sve manji deo za finansiranje razvoja. Nezaposlenost je rashod za državu, jer radnici koji su bili zaposleni imaju pravo na metarijalnu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti. U savremenoj privredi znanje je najvažniji resurs, stoga društvo ulaže ogromna sredstva u obrazovanje mladih, ali ako nije u stanju da im obezbedi zaposlenje po završetku školovanja dolazi do neiskorišćenja potencijala znanja ili do odliva sredstava odlaskom ljudi u inostranstvo. Opada i interesovanje za školovanjem i usavršavanjem, pa samim tim i kvalifikacioni nivo radne snage. Kod pojedinaca nezaposlenost izaziva osećaj otuđenosti, nepoverenja i straha. Dolazi do porasta kriminala, alkoholizma, narkomanije i sl. Ugrožava životni standard stanovništva, a utiče i na smanjenje prirodnog priraštaja, jer mnogi nezaposleni odlažu zasnivanje braka i stvaranje porodice. Iz straha za sopstvenu egzistenciju kod ljudi opada briga za stare, nemoćne, napuštenu decu, invalide i druge kategorije kojima je potrebna pomoć. U nekim aspektima nezaposlenost se može posmatrati i kao pozitivna pojava, jer pooštrava konkurenciju između radnika, što motiviše na njihovo usavršavanje i kvalitetniji rad. Uzroci nastajanja nezaposlenosti su veoma kompleksni i najčešće su posledica niske produktivnosti, prenaseljenosti, niskog nivoa obrazovanja, nerazvijenosti infrastrukture, nerazvijenosti i nesavršenosti tržišta. NEZAPOSLENOST U PRIVREDI SRBIJE Centralni problem Srbije jeste nezaposlenost. Stopa nezaposlenosti je iznad 30%, a broj zaposlenih se smanjuje. Ukupan broj zaposlenih u malim preduzećima i kod preduzetnika raste. Međutim, rast zaposlenosti u privatnim firmama ne prati smanjivanje zaposlenih u društvenom sektoru, gde je i dalje veoma mnogo prekobrojnih radnika. Promene zaposlenosti održavaju i strukturne promene, jer zaposlenost u privredi se smanjuje, a u državnim službama i neprivrednim delatnostima raste. Nezaposlenost jeste najteži problem za lica bez zaposlenja i za članove njihovih porodica. Ali, mala zaposlenost dovodi do malih prihoda fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i fonda za nezaposlenost. Zbog toga su stope doprinosa relativno visoke, ali i stope poreza na zarade, jer se deficiti ovih fondova uglavnom pokrivaju iz budžeta. To poskupljuje troškove rada pa bruto plate i nisu mali trošak za poslodavce, iako su prosečne neto zarade jako male, često toliko da nezaposleni, posebno mladi obrazovani ljudi, nemaju dovoljno motiva da traže zaposlenje i da zasnuju radni odnos. I na ekonomskom planu izostaju prave stimulativne mere za razvoj preduzetništva i zapošljavanja. Nezaposlenost se povećava i usled: nedovoljne iskorišćenosti privrednih kapaciteta, pogrešne investicione politike, odnosno ulaganja u krupne i skupe investicije, migracionih kretanja stanovništva tako da je došlo do povećanja stanovništva većih gradova i smanjenja u nerazvijenim područjima, neadekvatne razvojne politike zavisno od regiona, neprilagođenog sistema obrazovanja sa potrebama privrede. Privatizacija u Srbiji je dovela do većih otpuštanja u periodu od 2001 – 2006 godine. Kada je u pitanju struktura nezaposlenih u našoj privredi, u lošijem položaju su žene, jer je njihovo učešće u ukupnom broju nezaposlenih 56,5% što je više od polovine ukupnog broja nezaposlenih. Razlozi za to su : udaja, briga o deci, selidba i sl. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti prema starosti imaju lica starosti od 31 do 40 godine, što je 24,9%. Takođe, to je slučaj i kod žena, dok je kod muškaraca starost sa 50 i više godina.