Pokret za emancipaciju žena svakako je jedan od onih kojima je bitno, čak krucijalno obeleženo moderno doba. Aktivistkinje ovog pokreta uspešno su iskoristile zamajac opšteg, civilizacijskog preokreta koji je nagovestila era prosvetiteljstva, učinivši da, vremenom, feminističke ideje postanu nerazdvojni deo pogona društvenih i kulturnih promena. Žensko pitanje je na početku trećeg milenijuma postalo neupitna postavka i standard na osnovu koga se određuje progresivnost društvenog sistema, dok u manje razvijenim sredinama predstavlja prioritet i uslov njihovog osavremenjivanja. Tako barem deluje površina pojavnosti.

Ispod nje se, međutim, nalaze nepregledni slojevi značenja, suprotnosti i nedorečenosti. Pravno izjednačavanje muškaraca i žena već dugo se pokazuje kao vrsta dead end-a kada je u pitanju javna sfera. Postati ravnopravan građanin/građanka očigledno nije značilo i automatsku nivelaciju snaga u oblastima koje za feministkinje predstavljaju osnovicu društvene moći, naime – u politici i ekonomiji, pa se i danas kao glavni nosioci ovih društvenih uloga javljaju muškarci.

Apstrakt 2
UVOD 3
1.1 Žena kao preduzetnik 5
1.2 Motivi za žensko preduzetništvo u zemljama u tranziciji 6
1.3 Motivi za razvoj ženskog preduzetništva 7
1.4 Uzroci demotivacije - prepreke za razvoj ženskog preduzetništva 9
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17