Dundo Maroje je najslavnija i u novije vreme najprikazivanija Držićeva komedija, vrlo opsežna i dramaturški složena, sa velikim brojem - čak tridesetak - najrazličitijih likova, "našijenac" i stranaca. Suprotno komediji 16. veka u Italiji, Držić se ne oslanja na obrasce Plauta i Terencija, nego je potpunom neposrednošću reprodukovao život i njegovo naličje i prilagodio ih opštim formalnim načelima kakva su važila za savremeni teatar. Radnja je smeštena u Rim, a centralni motivi su novac i sukob rastrošne mladeži i konzervativne i škrte starosti. Novac je ključni pokretač zbivanja, zbog kojega se otac odriče sina i spreman je na obračun s njim, i obrnuto. Držić oštro kritikuje sveopštu pokvarenost i lakomost.

Dundo Maroje je po tipu učena ili eruditna komedija u prozi (commedia erudita, klasična, sa napisanim tekstom, u pet činova, s tzv. stajaćim likovima, npr škrti starac, zaljubljeni mladić, obesna služavka i sl, bez improvizacija kao u commediji dell'arte - komedija veština ili umeća, gluma, ples, muzika i dr, improvizacije bez zadanoga teksta; putujuća pozorišta). Sadržajno je komedija karaktera i komedija intrige koje se radnja zasniva na sukobu starosti i mladosti - oca, Dunda Maroja i njegovog rastrošnog sina Mara. To je nastavak izgubljene komedije Pomet, čija se radnja odvijala u Dubrovniku, a ovde se sve dešava među Dubrovčanima u Rimu, u Italiji. Zaplet počinje u trenutku kad stari trgovac Dubrovčanin dolazi u Rim da se obračuna sa sinom koji sav kapital, namenjen trgovanju, troši na lepu i skupu kurtizanu Lauru. U zapletu radnje glavnu ulogu ima Pomet, sluga grofa Uga Tudeški (Nemca), samouvereni, inteligentni i samosvesni renesansni junak iz naroda koji za svoju sreću (Fortunu) i lični probitak upravlja likovima i njihovim sudbinama, svojevrstan Držićev alter ego.

UVOD 3
1 Likovi stranaca 4
1.1 Nemci u „Dundu Maroju“ – Ugo Tudešak 4
1.2 Identitet Gulisava Hrvata – povezivanje šireg evropskog okvira 7
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12