Pojam i značaj regulisanja saobraćaja

Стање безбедности саобраћаја у једној земљи резултује првенствено из ефикасности друштвеног система да превентивним и репресивним активностима обезбеди спровођење утврђене стратегије побољшања безбедности саобраћаја. Дефинисање стратегије је свакако неопходно због чињенице да у реализацији укупних превентивних и репресивних мера учествују бројни друштвени и други субјекти. Искуства саобраћајно развијених земаља показују да се резултати на плану побољшања безбедности саобраћаја постижу тек након дугогодишњег синхронизованог превентивног и репресивног деловања свих субјеката. Системске мере трајног и масовног карактера, почевши од нормативне делатности, информисања и припреме различитих узраста становништва за учешће у саобраћају, контроле саобраћаја, изградње и одржавања путева и регулисање саобраћаја на њима, одржавања и техничких прегледа возила, па до здравствених прегледа возача, осигурања и казнене политике, без икаквог покушаја рангирања по важности, могу имати позитивног ефекта на побољшање стања безбедности саобраћаја само ако су ослоњене на јасно дефинисану државну стратегију у овој области.

Код нас су ефекти бројних предузетих мера на плану спречавања саобраћајних незгода, оних о чијем почетку је јавност детаљно информисана већ дужи низ година уназад, практично непознати, за разлику од података о укупном стању безбедности саобраћаја, који нашу земљу држе приковану на незавидном месту у односу на друге, а посебно земље западне Европе. Ово јасно показује да се највероватније не иде жељеним путем, који је пре свега дуготрајан и мукотрпан, а који као крајњи циљ има битно побољшање безбедности у саобраћају. Мере и активности, пре свега превентивног карактера, због несинхронизованости рада бројних субјеката и по ширини обухваћене територије и популације или пак по непосредном делокругу њихове надлежности, се расплињују и губе у краткотрајним напорима усмераним првенствено на возаче моторних возила.