Oblast bezbednosti saobraćaja predstavlja složen, specifičan sistem, koji obuhvata više podsistema, koji su povezani direktnim i povratnim spregama i karakterišu se nizom socioloških, socijalnih, privredno-ekonomskih, tehničkih i drugim osobinama. Bezbednost saobraćaja, načelno posmatrano jeste svojstvo koje odredjuje mogućnost ili verovatnoću izvršenje pojedinih saobraćajnih aktivnosti bez negativnih posledica po život i zdravlje svih učesnika u saobraćaju, kao i bez materijalnih i drugih vrsta šteta pri tome.

U teoriji i praksi, u današnjim uslovima razvoja motorizacije, opšte je prihvaćen stav da se svi činioci opšteg razvoja drumskog saobraćaja i njegove bezbednosti mogu svrstati u tri osnovne, u suštini vrlo heterogene grupe, i to:
Čovek sa odgovarajućim psihofizičkim i zdravstvenim svojstvima, znanjem i navikama, nejednako prilagodjen situacijama tehničkog i ukupnog napretka zajednice u kojoj živi.

Putnamreža čije konstruktivno i tehničko stanje pod uticajem klimatsko-vremenskih faktora, ma koliko bila razgranata i snabdevena saobraćajnom signalizacijom, ima granice svojih propustnih i eksploatacionih moći i nivoa bezbednosti.

UVOD 3
1 TEHNIČKI STANDARDI 4
1.1 Tablice 4
1.2 Svetla 4
1.3 Sijalice 4
1.4 Zatamnjivanje stakala 4
1.5 Katalizator 5
1.6 Vozilo može biti višebojno 5
1.7 Gume 5
1.7.1 Dubina šare na gumama 5
1.7.2 Obnovljeni/Protektirani pneumatici 5
1.7.3 Rezervni točak 6
1.7.4 Vozilo ne mora da poseduje rezervni točak 6
1.8 Protiv požarni aparat 6
1.9 Trougao 6
1.10 Oprema za prvu pomoć 6
1.11 Reflektujući prsluk je obavezan 7
1.12 Kruta veza, sajla za vuču vozila 7
1.13 Zimska oprema 7
1.14 Nasloni i pojasevi 7
1.15 Putevi 7
1.16 Alkohol 9
1.17 Tehnički standardi nekih od država EU 9
1.18 Pristup tržištu i profesija prevoznik - tehnički standardi 12
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14