Upotreba prirodnih sredstava iz različitih biljaka, koja imaju sposobnost da menjaju raspoloženje, mišljenje, stanje svesti i ponašanje, istorijski prati čoveka kroz razne civilizacije. U istoriji ljudskog roda, narodi su upotrebljavali razne biljke, produkte životinjskog ili mineralnog porekla – droge u magijsko-religijskim obredima (halucinogene gljive), u lečenju bolova (opijum, kanabis), kao i za suzbijanje gladi i otklanjanje umora (koka lišće). Bilo je ovo u mnogim kulturama normalno, dozvoljeno ponašanje u retkim i određenim prilikama. Zajednica je kontrolisala upotrebu „svete trave”, ovu su uzimali samo određeni ljudi, samo u određenim prilikama i samo za određenu svrhu .

U Kini se pominje opijum vrlo rano, oko 2500. godine pre n.e. (Peng Sao); u egipatskim papirusima se nalaze mnoge egzotične „svete biljke” (1500. pre n.e.) a u Gvatemali je nađena, iz tog perioda, kamena skulptura pečurke iz čije se stabljike rađa glava boga. Ritualna upotreba pečurke, za menjanje svesti, je i dalje aktuelna kod nekih Indijanaca u Meksiku. Prva pisana svedočanstva o maku sreću se kod Hezoida (VII vek pre n.e.) i nagoveštava postajanje grada Mekone (grad maka), u okolini Korinta. Hašiš su upotrebljavali Asirci u VIII veku pre n.e., a drevni Peruanski Indijanci su uzimali list koke pri svojim religioznim ceremonijama. Sa razvojem društva upotreba i zloupotreba „svete biljke” se širi masovno među narodima Bliskog i Dalekog istoka i među narodima centralne Amerike (Indijanska plemena).

UVOD 1
1.1 Uticaj alkohola na metabolizam ljudskog bića 2
1.2 Genetska predispozicija za nastanak alkoholizma 2
1.3 Način prerade alkohola 3
1.4 Oštećenja koja izaziva alkoholizam 5
1.5 Posledice opijanja 6
1.6 Uticaj alkohola na psihu 8
1.7 Droga u društvu 11
1.8 Uticaj porodice na prevenciju i pojavu narkomanije 13
1.9 Rasprostranjenost zavisnosti i prevencija 14
1.10 Alkohol, narkomanija i kriminal 16
ZAKLJUČAK 28
LITERATURA 30