Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za koja ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost. To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun novca.

Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata. Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog tekućeg ili budućih obračunskih perioda. Rashodi mogu izazvati isplate u tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima. To je i razlog što se obračun periodičnog rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova. Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante periodičnog rezultata. Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.

UVOD 1
1 POJAM i VRSTE PRIHODA 1
2 POSLOVNI PRIHODI 4
3 VREDNOVANJE PRIHODA 4
4 OBLICI REZULTATA POSLOVANJAJA 5
4.1 Fizički proizvod kao rezultat rezultata poslovanja 5
5 VREMENSKO RAZGRANIČAVANJE PRIHODA 7
6 METODOLOGIJA BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTV 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10