Pojam pravednosti, ćemo u ovom radu shvatiti kao posebnu vrstu moralnosti. Odnos morala i prava jednak je odnosu pravednosti i prava. Da bismo lakše ustanovili u kom stepenu pravo uključuje moralnost, u skladu sa divergencijom ta dva pojma na koju ukazuje Lon Fuler u svom delu iz 1964. Moralnost prava neophodno je da ustanovimo kako se u primeni razlikuju sadržinski ekvivalenti: pravednost i pravičnost.

Aksiomatska ideja pravednosti od koje se polazi kao od nečega
apriori dato čoveku podrazumeva da je čoveku urođena ideja pravednosti kao što su mu urođeni i osnovni moralni postulati. Osećaj zavisnosti pa stoga i ljubavi prema najbližima, tabu rodoskrnavljenja, ubistva… se u većini filozofskih teorija prava tretira kao atavistički fenomen. Svaki koncept pravednosti nužno pretpostavlja odnos između dva i više lica. Sama suština prava koja podrazumeva pravednost ali se u njoj ne iscrpljuje uvek je upućena na čoveka kao soijalno biće, a ne intimno na individuum ljudske ličnosti.

Moralnost ne predstavlja delatnu kategoriju. Ta reč čini se više predstavlja unutrašnju refleksiju ili stanje koje proističe iz aktivnog odnosa prema drugom. U svom manifestnom obliku moralnost se iskazuje kroz pravednost u postupcima. Dramatičnu dinamiku odnosa moralnosti i prava upravo i možemo ispratiti jedino kroz odnos pravednosti i prava.

1. Apstrakt………………………….1
2. Uvod…………………………..1
3. Razrada……………………………..3
4. Zaključak……………………8
5. Literatura ……………...9