Облици политичког поретка се одређује према политичком носиоцу суверене државне власти. Тај носилац може бити већина или мањина народа. Политички поредак у коме државна власт припада већини народа, у коме та већина бира носиоца државне власти, врше контролу над њиховим радом и поставља питање њихове одговорности како за незаконит, тако и за несврсисходан рад, назива се демократијом.
И обрнуто, ако државна власт припада мањини народа , ако носиоци те власти не изводе право на власт из воље већине народа, нити подлијежу контроли и одговорности пред народном већином, такав политички поредак се назива аутократијом.

У демократској држави, тешко да власт може да врши цио народ. Уосталом устави модерних демократских држава, не полазе од такозване демократије идентитета. непосредна владавина народа, владавина без посредничкох и представничких тијела, не може да успије у модерним и савременим државама.
Типу демократије идентитета је најближа непосредна демократија, али ни на тај облик демократије не укида власт човјека над другиим човјеком.

Може да се закључи како у оба облика политичког поретка, како у демократији тако и у аутократији, власт непосредно врши мањина народа а не већина. Одатле разлике између демократије и аутократије, се састоји углавном у томе да ли та мањина у државној власти остварује интересе стварне већине или мањине народа, па таква владавина демократије није владавина народа, већ владавина у интересу народа. Овај приступ се ипак не може прихватити јер учешћу грађана у вршењу државне власти, у њеној контроли, у разноврсним демократским облицима управо и раздваја демократију од аутократије.

1. УВОД ................... 3
2. АУТОКРАТИЈА................ 4
2.1. ПОЈАМ АУТОКРАТИЈЕ ......... 4
2.2. АУТОРИТАРНА И ТОТАЛИТАРНА ДРЖАВА ......... 5
2.3. ВРСТЕ АУТОКРАТСКИХ ПОРЕДАКА .............. 6
3. ДЕМОКРАТИЈА ............................... 7
3.1. ЕЛЕМЕНТИ ДЕМОКРАТИЈЕ ............... 8
3.2. ВРСТЕ ДЕМОКРАТИЈЕ .................. 9
4. ЗАКЉУЧАК ........................ 11
5. ЛИТЕРАТУРА ................ 12