Srbija je prilično daleko od bilo kakvog uređenog sveta autorskih prava, a ono što Srbiju zaista povezuje sa zapadom je to što autori i umetnici i ovde dobijaju samo mrvice dok se uglavnom isti krug izdavača sladi čitavim kolačem. „Kreativan rad ima vrednost. Kad god upotrebim, ili uzmem, ili dograđujem nečiji kreativni rad, ja uzimam deo njegove vrednosti. Kad god uzmem nešto vredno od nekoga, trebalo bi prethodno da imam njegovu dozvolu. Uzimanje nečeg vrednog od nekoga bez dozvole je pogrešno. To je jedan oblik piraterije“. Pojam moderne piraterije pre svega se vezuje za povredu kopirajta, odnosno autorskog prava kao prava korišćenja, reprodukovanja, izvođenja i stvaranja novih dela koja direktno nastaju iz materijala zaštićenog autorskim pravom. Na ovaj način se svaka kreativna svojina koja se koristi bez pristanka autora može podvesti pod pirateriju. Poseban oblik piratske delatnosti vezuje se za razmenu i prodaju digitalnih dobara. Razmena je danas usko povezana s internetom i predstavlja preovlađujući oblik piraterije.

„Konobari u restoranima krše zakon ako gostima pevaju pesmu „Srećan rođendan“ (Happy Birthday). Ta pesma je zaštićena autorskim pravima i njeno pevanje na javnom mestu kao što je restoran je zapravo njena izvedba, što znači da treba da plate tantijeme organizaciji ASCAP (Američko udruženje kompozitora, autora i izvođača). Muzika za ovu pesmu komponovana je 1839. godine, a štampani stihovi pojavili su se 1924. godine i prvi put su zaštićeni autorskim pravima 1934. Autorska prava, koja sada poseduje kompanija Tajm Vorner, donose godišnje prihod od dva miliona dolara. Ta pesma neće postati deo javnog dobra do 2030. godine“.

UVOD 3
1 Muzički dinar i zakon o autorskim pravima 4
2 Kolektivne organizacije 5
2.1 Pravo na posebnu naknadu 5
2.2 Tarifa za izvođenje u ugostiteljskim objektima 6
3 Stavovi protiv – URS 8
4 Rezultat – izmene i dopune zakona 9
LITERATURA 11