Međunarodna arbirtraža je izvanredna pravna tvorevina sa nizom kvalitetnih osobina i prednosti u odnosu na redovno pravosuđe. Ova konstatacija se odnosi na sledeće osobine međunarodne arbitraže koje ne nalazimo u redovnom pravosuđu: konačnost odluke - arbitraže ne podležu nikakvom žalbenom postupku, svaka odluka je konačna i obavezujuća za sve strane koje učestvuju, a bazira se na premisi da se samim prihvatanjem arbitražnog postupka stranke odriču prava na žalbu.

Sledeća osobina jeste međunarodno priznanje odluke, odnosno, odluke arbitraže uživaju mnogo veće priznanje od odluka nacionalnih sudova. Preko 130 zemalja je 1958 godine popisalo "Njujoršku konvenciju", što zanči da je daleko šire priznanje međunarodne arbitraže nego što je slučaj sa priznanjem stranih sudskih odluka.

Neutralnost je osobina koja označava činjenicu da su stranke u mogućnosti da postave sebe u jednak položaj u postupku, na taj način što mogu svojevoljno da odrede arbitre, jezik postupka, proceduru i pravo koje će se primeniti u postupku. Kada se stranke jednom slože oko navedenih osnova, ne postoji osnov za žalbu na presudu arbitra ili arbitražne komisije.

UVOD 1
1.1 Arbitražni spor 2
1.2 Arbitražni sporazum 5
1.3 Mehanizmi arbitražnog rešenja spora iz međunarodnih odnosa 7
1.4 Arbitraža u našoj zemlji pri Privrednoj komori Srbije 9
1.5 Izvršenje stranih arbitražnih odluka 12
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 14
LITERATURA 15