U pedagoškoj teoriji je oduvek bilo pokušaja da se ospori obrazovna vrednost dečije igre i istakne rad u nastavi kao jedini oblik sistematskog učenja, u savremenim pedagoškim koncepcijama dečija igra u školskom sistemu dobija svoj smisao. Učenje kroz igru na mlađem školskom uzrastu doprinosi prevazilaženju postojećeg diskontinuiteta između sistema predškolskog i školskog vaspitanja i obrazovanja. Sadržaje nastavnih programa moguće je realizovati i primenom pravilno odmerenih i osmišljenih igrovnih aktivnosti u datom sistemu, uz podršku, podsticaj i usmeravanje odraslih i dobro poznavanje uzrasnih i psihofizičkih osobenosti svakog deteta. Igra omogućava i olakšava postepeni prelazak iz predškolskog u školski razvojni period, slobodno, spontano i kreativno izražavanje i razvoj dečijih potencijala.

Činjenica je da polazak u školu za dete predstavlja jednu od najznačajnijih prekretnica u njegovom životu, ali takođe i period pun nepoznanica za njega i njegove roditelje. Od trenutka rođenja, dete se vrlo brzo nađe na pragu škole. Kroz čitav predškolski period ono se intenzivno razvija i formira različite sposobnosti i navike. U zavisnosti od individualnih psihofizičkih karakteristika, dete se lakše ili teže adaptira na školsku sredinu i učenje. Institucionalnim predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem podstiče se razvoj ukupnih potencijala kod dece ranih uzrasta, što predstavlja jedan od bitnih momenata u procesu pripreme za školu. U predškolskim ustanovama se organizuju igrovne aktivnosti, budući da su one primerene uzrasnim i psihofizičkim osobenostima dece.

UVOD 3
1 Izrada tematskog plana u vrtiću 4
1.1 Tematski plan za formiranje ekološke svesti dece predškolskog uzrasta 4
1.2 Tematski program 8
1.3 Praktični primeri aktivnosti sa decom vezani za ekološki razvoj svesti 12
1.4 Kreiranje ekološkog kutka u vrtiću "XXX" 14
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20