Kada govorimo o crtanom filmu, funkcionalan spoj muzike i filma urodio je neslućenim bogatstvom izražajnih efekata u jednom stilizovanom svetu punom fantazije. Ovako visok domet artizma, stilizacije i duha, crtani film dobrim delom postiže pomoću metode bazirane na plej beku i na činjenici da su slike i pokret ilustrovani muzikom u istoj meri u kojoj i slika ilustruje muziku.

U crtanim filmovima granica između muzike i šumova, praktično ne postoji. Muzika je u crtanom filmu stvorila jednu posebnu estetiku u okviru koje dimenzija humora igra jednu od glavnih uloga. Veoma značajnu ulogu u crtanom filmu igra i pevana muzika, koja proističe dobrim delom i od vodeće uloge muzike koja je, bukvalno, vodila ruku crtača i animatora dajući život slici i priči, oživljavajući ritam pokreta.
U crtanom filmu dimenzija zvuka i muzike naglo raste u stilizovani konglomerat komičnih efekata, muzike, deformisanog ljudskog glasa, onomatopeje, odjeka i nelogičnih zvukova u odnosu na sliku i muziku. Na jednom drugom planu crtani film se razvija u svetu apstraktnih ritmova nefigurativnog grafizma, parateći lelujavu liniju pulsacija muzike. Muzika i crtež postaju jedinstveni auditivno vizuelni tok, presvučen odgovarajućim modifikacijama boja.

Uvod 2
1 Volfgang Amadeus Mocart: “ Simfonija br. 40” op. 550 u G molu 3
2 Zaključak 5
3 Literatura 6