Reč je kao izražajno sredstvo svojstveno književnosti. Njime se govori odnosno priča. Priče u književnosti imaju likove, iznose dogadjaje, imaju radnju, i njihov sadržaj se može prepričati. Za priče koje imaju epsku tematiku obično se koristi naziv Rapsodija . Iako muzika nije jezik i muzikom ne može da se priča, u muzičkoj literaturi takodje postoje dela koja nose isti naziv a jedno od njih je i „Rapsodija na Paganinijevu temu“ Sergeja Rahmanjinova. Štaviše, za istu je lično Rahmanjinov izjavio da „priča“ legendu o Paganiniju a za istu je i dao odredjene smernice.

Mišljenja smo da je, izmedju ostalih načina koji kompozitori mogu koristi u prilog što uspešnijeg ostvarivanja komunikacije sa slušaocima, jedan i dočaravanje „priče“ i da je to veoma uspešno učinjeno u pomenutom delu. Razume se, ovakva tvrdnja zahteva da se sadržaj iste, na književni način – prepriča a mi smo do istog došli izmedju ostalog - analizom ovog dela.

1 Uvod 2
2 Sergej Rahmanjinov: “Rapsodija na Paganinijevu Temu” op. 43 u a molu za klavir i orkestar 2
3 Zaključak 5
4 Literatura 6