Pre reforme Kina je bila najvažniji svetski oponent globalizaciji i suprostavljala se svetskom ekonomskom poretku, a ometala je i svetski politički poredak i važne institucije poput MMF-a i Svetske Banke. Verovala je u globalni nered, a pod vlašću Mao Cedunga aktivno je podržavala nerede širom sveta, podsticanjem pobuna u većini susednih zemalja, u velikom delu Afrike i Latinske Amerike, pa čak i na američkim univerzitetima. Zbog uspešne globalizacije Kine mi više nema takve vrstu problema. Kina više nije vakuum koji usisava najveće svetske sile u konflikte gigantskih razmera i ona više nije pokrovitelj pobuna u jugoistočnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Kina više ne pokušava da podriva svetske finansijske institucije. SAD-u je potrebna Kina koja podržava stabilnu kapitalističku demokratiju na Tajlandu i Filipinima, koja je pridružena MMF-u, Svetskoj Banci i STO-u, i koja upućuje svoje komšije na dobrobiti političke stabilnosti, slobodne trgovine i slobodnih investicija.

Uspesi Kine posebno impresivno deluju u poređenju sa rastućim problemima SAD. Ona se, bez preuveličavanja, nalazi u uzlaznoj fazi svoje ukupne geostrategijske moći. Pri tome, taj uzlet nije uvek moguće izraziti apsolutnim ciframa. Uključivanje Kine u klub punopravnih kosmičkih država, koji su do tada isključivo činile SAD i Rusija, konačno je bilo potvrđeno 12. januara 2007. godine, kada je protivraketni sistem iz reona razmeštaja kineskog kosmičkog centra Sičan, na visini od 865 km, oborio meteorološki satelit Feng Yun 1C, uveden u orbitu 1999. godine.

UVOD 3
1 Odnos SAD – Kina u XXI veku 4
1.1 Bezbednosno-strateška pitanja 5
1.2 Privredni odnosi 7
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11