+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Finansijski konsalting (/Thread-finansijski-konsalting)
Finansijski konsalting - derrick - 17-01-2010 05:10 PM
Klasifikacija IFAC-a
Međunarodna računovodstvena organizacija IFAC je 1998. objavila sveobuhvatnu klasifikaciju intelektualnog kapitala. Intelektualni kapital se svrstava u strukturni kapital (infrastrukturni kapital) i odnosi se na informacione sisteme, kompjuterske i mrežne sisteme. Ekonomija znanja je stvorila potrebu za novim metodama vrednovanja banaka i kompanija čiju glavnu imovinu predstavljaju neopipljiva sredstva. Neopipljiva sredstva danas nose veliki udeo u ukupnim troškovima i upravo ona objašnjavaju značajan deo prisutne razlike izmenu knjigovodstvene i tržišne vrednosti banaka/kompanija.
Upravljanje intelektualnim kapitalom
(Nevidljivim kapitalom)
Upravljanje intelektualnim kapitalom podrazumeva fokusiranje aktivnosti firme na budućnost. Nevidljivi kapital je skriven u organizaciji firme, kadrovima i njihovom znanju i na to se odnosi upravljanje intelektualnim kapitalom. Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije uzrokuje povećanje udela informacija i znanja, kako u proizvodnim tehnologijama tako i u proizvodima koji utiču na organizaciju i način komunikacije (Internet, Intranet). Zapravo to povećanje udela znanja u novoostvarenoj vrednosti glavno je obeležje prelaza iz industrijskog doba u novu ekonomiju, koja se još i naziva ekonomijom znanja (knowledge economy). Informacije i znanje sada su ključni činioci poslovnog uspeha: znati šta, znati kako, znati gde i znati kada
Stoga je ključni izazov ekonomije 21. veka definisanje, upravljanje, merenje, unapređivanje i vrednovanje znanja i njegovog ekonomski relevantnog pojavnog oblika, intelektualnog kapitala
Korišćenje tehnologije u bankarstvu
Tehnologija, posebno visoko sofisticirani real-time sistemi, imaju glavnu ulogu u oblikovanju novog finansijskog tržišta.
Značajan je uticaj računarskih sistema i komunikacija koji vode ka:
Novom finansijskom proizvodu
Bržoj inovaciji proizvoda
Većoj brzini izvršenja transakcija
Upravljanju velikim količinama podataka
Mnogo većoj dostupnosti poruka
Povećanju konkurentnosti
Uspešnom ukupnom marketingu
Vizija razvoja finansijskih institucija na bazi informacione tehnologije povezana je sa razvojem finansijskog inženjeringa u smislu stvaranja novih bankarskih/finansijskih proizvoda
Investiranje u znanje
U razvijenim zemalja dešava sledeće:
Sve veće je ulaganje u stručne kadrove
Raste potreba za upravljanjem produktivnošću ključnih resursa: znanje, vreme i kapital
Kapitalne investicije se ne mogu više odvojiti od potrebe za većim nivoom znanja
Produktivnost zaposlenih zahteva kontinuiranu obuku
Znanje se primenjuje na sve resurse: vreme, kapital, ključne tehnološke elemente i profesionalno bankarsko znanje
Statistički pokazatelji u svetu govore da je 60- 80% dodatne vrednosti neposredno povezano sa znanjem.
Šta je to zapravo intelektualni kapital ili
nematerijalna imovina?
Pojam "Intellectual capital" (goodwill) koristi se kao sinonim za neopipljivu imovinu firme, koji značajno utiče na uspeh poslovanja ali nije eksplicitno izražen u bilansima. Izraz intelektualni znači da je izvor tog kapitala intelekt tj. znanje u različitim oblicima, a susrećemo se sa njegova dva pojavna oblika:
Materijalnim, u obliku planova, nacrta, patenata, licenci, bazama podataka, priručnika, poslovnika, korporacijskih standarda, kompjuterskih programa, itd., poznatim kao eksplicitno znanje (explicit knowledge)
Nematerijalnim, koji je u glavama zaposlenih (znanje, vizije, sposobnost delovanja, rešavanja problema, leadership, kultura, iskustvo...), a u literaturi se naziva prikriveno znanje (tacit knowledge)
Cilj svake firme bi trebalo da bude da nematerijalno znanje pretvori u materijalno, eksplicitno znanje.
U našoj zemlji uspešno je izvršeno nekoliko procena intelektualnog kapitala firmi i banaka.
U slučaju Meridian banke primenjena je metodologija procenjivanja vrednosti intelektualnog kapitala koja u potpunosti odgovara preporukama IFAC-a.
Prilikom procenjivanja stvarne vrednosti intelektualnog kapitala uzeto je u obzir:
Procena ulaganja u plate, licence, amortizaciju opreme, obuku i potrošni materijal.
Procena rada projektanata, razvojnih inženjera i programera.
Procena znanja – broj linija koda.
Procena rezultata – broj ekranskih formi, broj izveštaja i sl.
Tretiranje intelektualnog kapitala kao ključnog resursa savremenog poslovanja postaje obavezujuće za menadžment.
Stvaranje vrednosti – imperativ
uspešnog poslovanja
Cilj je dugoročno unapređivanje sposobnosti firme investiranjem u resurse (pogotovo u humani kapital, kao ključni faktor stvaranja vrednosti u savremenom poslovanju) i pojačanom mobilizacijom njenih unutrašnjih potencijala, pre svega nematerijalnih.
Operativni menadžment treba da zajedno sa top menadžmentom vrši identifikovanje mogućnosti za podizanje efikasnosti stvaranja vrednosti - Naročito nematerijalno stvaranje vrednosti.
Firma koja podstiče na prvi pogled neopipljive ali dugoročno gledano efikasne akcije a koje doprinose stvaranju nematerijalne vrednosti, zabeležiće i povećanje materijalne vrednosti (znanje, usluge, iskustva, beneficije, brzina, kvalitet, ugled) i njenu transformaciju u materijalne oblike (prihod, profit, dodatna vrednost, deonice, tržišna vrednost)
Očekivana korist?
Zbog svega navedenog može se zaključiti da je potreba za upravljanjem intelektualnim kapitalom sve veća a čije se očigledne koristi za banku/firmu ispoljavaju kroz:
Efikasnije poslovne procese
Povećanje tržišne vrednosti
Uspešnije komunikacije
Optimalnog korišćenja potencijala
Povećanje sposobnosti stvaranja vrednosti
Unapređenje imidža
Zadovoljstvo klijenata
Efikasnije delovanje ljudskog kapitala
Motivisanje zaposlenih
LITERATURA
1. Prof. dr Budimir Stakić, Finansijski i devizni menadžment u turizmu, Beograd, 2005.god.
2. dr Krunoslav Čačić, Poslovanje hotelskih preduzeća, Beograd, 1995.god.
3. Prof. dr Ognjen Bakić, Marketing u turizmu, Beograd, 2003.god.
4. www. finnet. co.yu/s/Info/Info014.PDF
5. www. emagazin. co.yu/clanak.asp?id=730
6. www. pkv. co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=48
7. www2. ifc. org/seed/PDFs/ST_Serbia_Factoring_Yu.pdf
8. www .jugodata.co.yu/PDF/fransizing-pojam-znacaj.pdf
9. www1. hilton. com
10. www. mcdonalds. com
11. www. burgerking. com/
12. www. time-sharing. com/
13. www. cet. co.yu/CETcitaliste
14. www. lizing .co.yu/