Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Vreme nastanka socioloskih teorija vezuje se za period intenzivnog razvoja modernog drustva u XIX veku kada dolazi do odvajanja pojmova drustva (i drustvenih institucija) od drzave.Osnovna socioloska kategorija - drustvo - nije bila preokupacija mislilaca koji su mnogo ranije promisljali o mestu coveka, odnosno njegovom odnosu prema drustvu. U ovom radu se razmatra razvoj misli o drustvu tokom dva i po milenijuma pocev od antickih vremena (posebno filozofije Starih Grka), pa preko srednjovekovnih teoreticara, do socijalne misli Novog veka koja se javila kao odgovor na brojne drustveno-ekonomske promene u XIV i XV veku...


Anticka misao o drustvu

Za analizu socijalno filozofske I politicke koncepcije drustva u grckoj znacajna su ucenja sofista,Platona,Aristotela,postaristoteloih skola –stoicke I epikurejske
Prvi period starogrcke filozofije - kosmologija - odnosio se na razmatranje prirode, koja stoji u osnovi svega, ukljucujuci i kosmos. Sustinu kosmosa anticki filozofi su poimali na razlicite nacine: za Talesa kosmicki praelement je voda, za Anaksimena vazduh, dok je po Heraklitu kosmos vecna borba suprotnosti, odnosno, po Pitagori, univerzalna harmonija borojeva. Konacno, kosmoloskom periodu anticke misli prethodila je religiozno-mitska vizija sveta i drustva, kada je postojao izrazit interes za istoriju bogova (teogoniju). Karakteristicna dela u ovom smislu predstavljaju Homerova (VIII vek p.n.e.) „Ilijada" i „Odiseja" i Hesiodove (VII vek p.n.e.) „Teogonije".
Tek sa sofistima i Sokratom covek dospeva u srediste razmatranja starogrcke filozofije, te se tako javljaju razlicita videnja coveka i drustva. Mitsko I religiozno videnje istorije, takode, ustuknulo je pred naucnim istrazivanjem istorije a zasluga za to pripada Herodotovoj „Istoriji Grcko-persijskih ratova" i Tukididovoj „Istoriji Peloponeskog rata". Relevantna misljenja o drustvu i drustvenim pojavama Starih Grka su u dobroj meri uslovljena specificnim drustvenim okolnostima tadasnjeg doba. Robovlasnicka demokratija i nacin proizvodnje su refleksija politickog i ekonomskog sistema anticke Grcke.Postojale su dve osnovne klase: robovlasnici (slobodni ijudi) i robovi, kao i protivurecnosti izmedu sela i grada. Uticaj grada se snazno reflektovao na zivot na selu...


11 str