Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nije svako pravo ljudsko pravo.

Pre svega, postoji pojam objektivnog prava, tj. skupa pravila po kojima se ljudi imaju vladati, stvorenog od nadležnog zakonodavca i poduprtog autoritetom države ili međunarodne zajednice i sankcijama zbog kršenja prava koje država i međunarodne organizacije mogu nametati. Za objektivno pravo u nekim jezicima postoji posebni izraz (engl. law), kojim se ono odvaja od subjektivnih prava koja imaju subjekti prava, fizička i pravna lica.
U našem jeziku ovo razlikovanje ne postoji, kao na primer ni u nemačkom i francuskom: u oba slučaja se govori o pravu.
Subjektivna prava počivaju na normi objektivnog prava koja ima ta prava daje i zajamčuje. Ustav i zakoni jedne države uspostavljaju za vrlo široko krug ljudi, sve punoletne državljane, neka prava. Međutim, u drugog državi, čije je zakonodavstvo drukčije takvih prava može i ne biti. Druga subjektivna prava stiču se ispunjavanjem uslova koje pravo svake države propisuje. Subjektivna prava stečena pod uslovima koje propisuje pravni poredak mogu se svrstati na razne načine ali im je jedno zajedničko: ona potiču od države, od njenog ustavodavca i zakonodavca, bilo da je demokratski ili nedemokratiski i zavise od njene volje.

Svođenje svih čovekovih prava na ona koja mu podari država ne zadovoljava neke osnovne moralne obzire i poriče osnovne ljudske kvalitete. Ona je u neskladu sa ljudskom slobodom i jednakošću. Zato se među subjektivnim pravima izdvajaju ona prava koja se ne duguju državi i njenoj volji, već ih ljudsko biće ima samim tim što je ljudsko biće, dakle nezavisno od države i bez države. Ova prava nazivaju se ljudskim pravima. Pored izraza ljudska prva u našoj terminologiji postoji i sintagma prava čoveka. NJome se označava isti pojam ali se sve više daje prednost izrazu ljudska prava zbog utiska da on manje podrazumeva da su to prava koja u prvom redu pripadaju muškarcima.

Najveći broj ljudskih prava usmeren je isključivo prema državi: njima se ograničava ili se od nje traži konkretno delovanje. Najtipičniji primeri zahteva da se država uzdržava i ne meša, jesu slobode kao što su na primer sloboda izražavanja, kretanja i okupljanja. Država ne sme da čini nipta što bi sputavalo ljude da koriste ove slobode. . .

S A D R Ž A J:

UVOD 2
1 PRVOBITNA IDEJA O LJUDSKIM PRAVIMA I SLOBODAMA 4
1.1 Razvoj ideje o ljudskim pravima i slobodama 4
1.2 Razvoj teorijskih shvatanja o ljudskim pravima i slobodama 7
1.2.1 Pozitivizam 7
1.2.4 Marksističke teorije 7
1.3 Generacije ljudskih prava i sloboda 8
2 Razvoj pravnih dokumenata o ljudskim pravima i slobodama 10
2.1 Američka Deklaracija nezavisnosti iz 1776. godine 13
3 LJudska prava i slobode danas 14
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19