Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Radi se o pričanju vaspitača a i o pričanju dece. Pošto u pričanju postoje oni koji pričaju i oni koji slušaju, u pitanju je dvosmerna komunikacija. Treba razlikovati obično pričanje (bilo čije) od metode pričanja, iako su obe vrste pričanja povezani govor. Obično pričanje javlja se spontano, za njega se ne pripremamo posebno. Kombinuje se sa nepripremljenim razgovorom. Metoda pričanja jeste pripremljeno i osmišljeno usmeno izlaganje vaspitača u nameri da se realizuje neki obrazovno-vaspitni cilj: 1. vežbamo decu stvarnom ili stvaralačkom pričanju, 2. radimo na razvijanju njihove rečenice, 3. vežbamo osobine dobrog govorenja dece, 4. koristimo pričanje za sadržaje različitih drugih oblika rada sa decom: govorne igre i jezičko stvaralaštvo, govor u igrama po ulogama, pričanje povodom gledanih TV i slušanih RA dečjih emisija, gledanih dija i dečjih kraćih filmova, povodom poseta dečjem pozorištu, o utiscima posle letovanja ili zimovanja itd...


Teorijski deo

Pojam stvaralačkog pričanja

Stvarno (faktičko) pričanje jeste saopštavanje ili usmeno iznošenje fakata ili činjenica, koji slede jedan za drugim. Primer: kazujemo koje sve vrste igračaka postoje, od čega se, gde i kako prave, kako ih mi možemo praviti, čemu sve služe itd.
Opisivanje je vrsta stvarnog pričanja kada ređamo činjenice onako kako stoje, jednu pored druge. Primer: držimo neku igračku pa kazujemo šta predstavlja, od čega je, kako šta na njoj izgleda, kakve je boje, kako izgleda u globalu, a kako po delovima i detaljima...