Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Učenje postaje sinonim sa nizom klasičnih psiholoških termina, kao što su: Sticanje, Praksa, Vežbanje, Iskustvo. Čak i „uticaj spoljašnje sredine" i „uticaj socijalne sredine" u izvesnoj meri pretpostavljaju proces učenja. Na primer, socijalna sredina obično deluje tako što podstiče izvesne aktivnosti, što neke radnje nagrađuje, a druge kažnjava. Jednostavna i česta definicija pojma učenja glasi:
Učenje je promena u aktivnosti individue koja je rezultat ranijeg iskustva. Učenje je relativno trajna promena ponašanja individue.
Najčešće laičko i klasično psihološko poimanje učenja se u velikoj meri poklapaju. Prema tom tradicionalnom i užem shvatanju, učenje sadrži sledeće karakteristike:
— ono je svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost;
— cilj te aktivnosti je sticanje znanja i veština;
— učenje je najčešće vezano za ponavljanje .
Učenik ili student koji „sedi za knjigom" i koji uz ponavljanja pokušava da razume i zapamti ono što čita — predstavlja prototip čoveka koji uči. Roditelji, učenici, studenti najčešće imaju u vidu takvu aktivnost kada govore o učenju. . .


SADRŽAJ

UVOD 2
1. OBLICI UČENJA 3
2. SENZITIZACIJA I HABITUACIJA 3
2.1. Pojam senzitizacije i habituacije 3
3. KLASIČNO USLOVLJAVANJE 4
3.1. Pavlovljevi ogledi 4
4. INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE 5
4.1. Učenje putem pokušaja i pogrešaka 5
4.2. Slepi pokušaji 5
4.3. Slučajni uspesi 6
4.4. Zakon efekta 6
4.5. Princip potkrepljenja 6
5. UČENJE UVIĐANJEM 7
5.1. Rešavanje problema 7
5.2. Rešavanje problema uviđanjem 8
6. UČENJE PO MODELU 10
6.1. Učenje ugledanjem na uzor 10
7. UČENJE MOTORNIH VEŠTINA 11
8. VERBALNO UČENJE 12
8.1. Učenje napamet-memorisanje 12
9. OSTALI OBLICI UČENJA 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15