+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Sloboda veroispovesti (/Thread-sloboda-veroispovesti)
Sloboda veroispovesti - derrick - 08-01-2010 08:37 PM
Sloboda misli, savesti i veroispovesti predstavlja životno značajno ljudsko pravo, koje se mora tumačiti kao sredstvo koje pomaže da se održi i osnaži demokratska diskusija i ideja pluralizma. Za demokratsko društvo su od suštinskog značaja obadva aspekta te slobode - pojedinačni i kolektivni. Ta sloboda je, „u svojoj verskoj dimenziji, jedan od najvitalnijih elemenata koji čine identitet vernika i njihove predstave o životu, ali je to isto tako dragoceno sredstvo za ateiste, agnostike, skeptike i one koji za takva pitanja ne haju. Pluralizam koji je neotuđiva odlika demokratskog društva i koji je teško izvojevan tokom niza stoleća zavisi od te slobode“. Sem toga, „autonomno postojanje verskih zajednica neotuđivi je sastavni deo pluralizma u demokratskom društvu... Ovde se radi o očuvanju pluralizma i valjanom funkcionisanju demokratije, čija je jedna od osnovnih karakteristika mogućnost koju nudi za rešavanje problema zemlje kroz dijalog, čak i onda kada su ti problemi vrlo neprijatni“. Drugačije rečeno, zaštita uverenja pojedinca mora podsticati, a ne obeshrabriti uzajamno poštovanje i toleranciju prema drugim verama. Iz tih razloga dužnosti države ne svode se samo na to da je ona obavezna da se uzdrži od mešanja u slobodu misli, savesti i veroispovesti, već ta sloboda može, takođe, nalagati preduzimanje pozitivne akcije državnih vlasti kako bi obezbedile da ta sloboda bude delotvorno. S druge strane, interesi pluralizma u isto vreme iziskuju od onih koji ispovedaju neka verska uverenja da ne mogu očekivati da ta uverenja budu zaštićena od svih vidova kritike, već moraju „tolerisati i prihvatiti to da drugi pobijaju njihova verska uverenja pa čak i da propagiraju doktrine koje su prema njihovoj veroispovesti neprijateljske“. Laička država, sloboda veroispovesti, odvojenost države i verskih zajednica, autonomija verskih zajednica, vrednosti su savremenog društva koje ne mogu biti dovedene u pitanje i koje su u interesu kako države tako i samih verskih zajednica.
Suština ostvarivanja „slobode veroispovesti“ je utvrđena brojnim međunarodnim dokumentima a protumačena odlukama Evropskog suda za ljudska prava i Komisije za ljudska prava Ujedinjenih Nacija: Sloboda misli, savesti i veroispovesti jedan od temelja „demokratskog društva“. Ova sloboda je, u svojoj verskoj dimenziji, jedan od najvitalnijih elemenata koji spada u ono što čini identitet vernika i njihove koncepcije života, ali je isto tako i dragocena vrednost za ateiste, agnostike, skeptike i nezainteresovane. Pluralizam koji je neraskidivo vezan za demokratsko društvo, a koji je izvojevan teškom viševekovnom borbom, zavisi od nje. Ta sloboda povlači, između ostalog, slobodu da se imaju ili nemaju verska uverenja i da se upražnjava ili ne upražnjava vera .
Sloboda ispoljavanja veroispovesti se ne ograničava na tradicionalne veroispovesti niti na veroispovesti i ubeđenja s institucionalnim osobinama niti na praksu analognu tradicionalnim veroispovestima. Sloboda ispoljavanja vere ne samo što se može ostvarivati u zajednici sa drugima, „javno“, i u krugu onih sa kojima se deli veroispovest, već se vera može ispovedati i „nasamo“, i „privatno“; štaviše, to u načelu obuhvata pravo da se za svoju veru pokuša ubediti bližnji, na primer „poučavanjem“, bez kojeg bi, štaviše, „sloboda promene vere ili uverenja“, obuhvaćena slobodom veroispovesti, verovatno ostala mrtvo slovo na papiru. Iz slobode pridržavanja ili prihvatanja veroispovesti ili ubeđenja neizbežno proizlazi sloboda izbora veroispovesti ili ubeđenja, uključujući, između ostalog, pravo zamene svoje postojeće veroispovesti ili ubeđenja drugim ili usvajanjem ateističkih gledišta, kao i pravo ostajanja pri svojoj veroispovesti ili ubeđenju. Iz slobode veroispovesti proističe zabrana prinude koja bi nanela štetu pravu pridržavanja i prihvatanja veroispovesti ili ubeđenja, uključujući upotrebu ili pretnju fizičkom silom ili krivičnim sankcijama radi primoravanja vernika ili ne-vernika da ostanu privrženi svojim verskim ubeđenjima i konfesijama, da se odreknu svoje veroispovesti ili da se preobrate.
-------------------------
Gajin, S., „Zaštita ljudskih prava u uslovima vanrednog stanja“, Pravni život br 9, Beograd, 1995.