Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojam znanje je jedan od pojmova za koji svi znaju njegovo značenje, ali ga je teško definisati. U kontekstu informacione tehnologije znanje je mnogo opštije od pojmova poput „podatak“ ili „informacija“. Podaci su skup činjenica i merenja, dok je informacija organizovan, usmeren skup podataka koji se posmatra kroz dimenziju pravovremenosti. Znanje možemo smatrati kao kontekstualne i relevantne informacije sa sposobnošću delovanja. Takođe, znanje je neizmerljiv poslovni resurs koji pomaže ljudima da deluju bolje nego što su to mogli bez njega.

Znanje se klasifikuje u tri kategorije: proceduralno znanje (poznavanje postupaka kako nešto napraviti - „know-how“ znanje); deklarativno znanje (znanje koji proizlazi iz toga da li je neka tvrdnja istinita ili ne) i implicitno znanje (znanje koje proizlazi iz domena subjektivnog, spoznajnog i eksperimentalnog učenja).

Ukoliko je broj promena u organizaciji manji od broja promena u okruženju, organizacija propada! Ovaj postulat na dramatičan način govori o vremenu i uslovima u kojima egzistiraju organizacije današnjice. Tehnološki razvoj, globalizacija, informatička revolucija, bespoštedna konkurencija, afirmacija znanja kao najvrednijeg resursa, predstavljaju samo deo tog novog ekonomskog poretka.

Za mnoge nepripremljene i uspavane pojedince i organizacije te promene se dešavaju nedostižnom brzinom, što za posledicu ima nastajanje novih i nerešivih problema, improvizacije, defanzivnost, strah i sukobe. Jedna oštra, ali realna konstatacija kaže da će u ovom milenijumu, postojati samo dve vrste organizacija: brze i mrtve! Ipak, i u današnje vreme postoje organizacije koje spremno i staloženo dočekuju to novo vreme, prihvatajući promene i novonastale uslove kao izazov, boreći se za svoju poziciju i afirmaciju na tržištu sticanjem novih znanja, kvalitetom, inovativnošću, motivacijom zaposlenih i iskorišćenjem svih unutrašnjih potencijala organizacije. Za sve promene u organizaciji odgovoran je menadžment. U tom smislu, javio se i novi termin - menadžment promena (management of change), koji govori o novoj, strateškoj ulozi menadžmenta koja se sastoji u sprovođenju i upravljanju promenama. Za moderne organizacije, zbog toga, ne postavlja se pitanje da li treba ili ne uvoditi promene, već koje promene treba sprovoditi, i na koji način...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Upravljanje znanjem 5
1.2 Upravljanje znanjem u organizacijama i tokovi znanja 6
1.3 Sistemi za upravljanje znanjem 8
1.4 Društvo zasnovano na znanju 11
1.5 Pojam i razvoj društva znanja 12
1.6 Koncept naučno tehnološkog razvoja zasnovanog na distribuciji znanja 14
1.7 Obrazovanje i distribucija znanja kao osnov razvoja društva zasnovanog na znanju 15
1.7.1 Permanentna edukacija 16
1.8 Srbija – društvo znanja 17
1.9 Značaj distribucije znanja za performanse organizacije 19
1.10 Distribucija znanja kao faktor globalne ekonomije 21
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 25