Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Evropska unija (skraćeno: EU) je unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih država. Unija je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i prije potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih '50. godina dvadesetog veka.
Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima. EU je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, agrokulturi, trgovini i zaštiti životne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici; i kao međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj agrokulturnoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.
29. oktobra 2004, predsednici i premijeri evropskih država doneli su prvi ustav Evropske unije, koji trenutno čeka ratifikaciju pojedinačno svake zemlje potpisnice...

Ekonomske dobrobiti ulaska u Evropsku uniju


Prilazak Evropskoj Uniji ima višestruki pozitivan efekat na ekonomiju države. Potsetimo da se EU do 1992 i zvanično zvala Evropska ekonomska zajednica. Prednost velikog, integrisanog otvorenog tržista roba su dobro proučeni i indentifikovani u ekonomskoj literaturi. Ona dozvoljavaju veću razmenu roba, dovodi do bolje specijalizacije, ekonomije obima, nižih transakcionih troškova, ali i do pozitivnih dugoročnih uticaja novonastale konkurencije iz EU na nivo ekonomske efikasnosti proizvodnje, a i na nivo inovacija. Takodje, evropska integracija u ekonomskom smislu podrazumeva i otvoreni kapitalni račun – samim tim i značajan priliv investicija, koje se slivaju u daleko većoj meri – pristupanje evropskoj uniji je značajan signal investitorima da država prihvata evropske zakone koji garantuju pravnu sigurnost. Priliv stranih direktnih investicija, u petogodisnjem periodu pred ulazak u EU, je prema procenama Deutche banke, odgovoran za oko 2/3 ekonomskog rasta srednje evropskih zemalja u tom periodu.
Prilazak zajedničnom tržištu otvara široku lepezu mogućnosti da se faktorski potencijali i njihove komparativne i apsolutne prednosti u nekoj zemlji iskoriste. Srbija ima demografski potencijal, jeftinu i relativno obučenu radnu snagu koja zajedno sa značajnim inostranim i domaćim investicijama i zajedničkim evropskim tržištem dovodi do značajnog i održivog ekonomskog rasta. Politika regionalne integracije i razvoja infrastrukture manje razvijenih delova unije dodatno doprinosi ravnomernom ekonomskom rastu...

Sadržaj

Uvod - 2 -
1. Ekonomske dobrobiti ulaska u Evropsku uniju - 3 -
1.1 Alternative ulasku u Evropsku uniju - 3 -
1.2 Smanjenje nezaposlenosti - 4 -
1.3 Priliv investicija - 4 -
1.4 Finansijska pomoć Evropske Unije - 4 -
1.5 Uticaj prikljućenja na poljoprivredu - 5 -
2. Uticaj priključenja Evropskoj Uniji na državnu upravu, pravosuđe i korupciju - 5 -
2.1 Transparentnost javnih vlasti - 5 -
2.2 Doprinos ulaska u Evropsku Uniju boljem i efikasnijem radu sudova - 5 -
3. Ulazak u Evropsku Uniju i prava građana - 6 -
3.1 Borba protiv siromaštva - 6 -
4. Obrazovanje i zapošljavanje mladih - 7 -
5. Ulazak u Evropsku Uniju i životna sredina - 7 -
Zaključak - 7 -
Literatura - 9 -