Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Животну средину човек угрожава у мери која прети да угрози и његов сопствени опстанак. Загађивање ваздуха, воде и земљишта, па самим тим и хране, поприма драматичне размере и последице. Због тога су последње деценије 20 и почетак 21 века, обележене различитим акцијама у области заштите, обнове и унапређивања животне средине. Са порастом загађивања животне средине последњих деценија све више и озбиљније организују се различити системи праћења и контроле стања загађености ваздуха, воде, земљишта и хране. Систем праћења животне средине назива се мониторинг.

Први корак у заштити угрожених врста и екосистема представља административно-правна заштита, која подразумева доношење различитих закона, уредаба, декларација, конвенција, резолуција и стратегија на националном или међународном нивоу.ради успешног очувања животне средине неопходно је усклађивање наших законских прописа са међународним декларацијама. На првој конференцији уједињених нација о човековој средини у Стокхолму 1972. Донета је декларација о човековој средини. У њој је истакнута неопходност очувања воде, ваздуха, земљишта, флоре и фауне.

У историји живота на Земљи најуспешнија врста су вероватно људи. Пет хиљада становника било је пре готово 200 000 година, 1800. године на нашој планети живела је милијарда становника, данас на Земљи живи нешто више од 6 милијарди људи. Обим наше потрошње паралелно је растао са порастом броја становника. Овако успешан и узастопан пораст становништва претња је ресурсима од којих зависимо. Данас је наш утицај на планету достигао врхунац. На многим пољима екологије траг који оставља људска цивилизација је тежи од трагова свих осталих врста заједно. Ми смо трансформисали приближно половину земље чији смо корисници: око 11% за фарме и шуме, 26% за пашњаке, 2 до 3% припада становању, индустрији, транспорту и услужним делатностима. Области које се користе за гајење пољопривредних култура од 1700. године повећале су се 6 пута, углавном на рачун шума . Распоред становништва у простору зависи од климатских, земљишних и других фактора. Густина популације у простору може бити већа или мања, у зависности од површине посматране области...

Садржај :

УВОД 3
1.1 Природни ресурси 5
1.2 Популација и ресурси 5
1.3 Управљање шумским богатством 8
1.4 Очување биодиверзитета 8
1.5 Управљање отпадом и другим опасним материјама 9
1.6 Основне примене Сунчеве енергије 10
1.7 Врсте обновљивих извора енергије 12
1.7.1 Електрана на ветар (ветрењача) 13
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 15