Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Štrajk je jedna od mera radnika, najčešće zajedničko napuštanje posla da bi se time poslodavac naterao da prihvati njihove uslove (najčešće: povećanje plate ili smanjenje časova rada). Pojavom industrijske revolucije i kapitalizma pojavljuje se i radnička klasa koja je vlasniku mogla da proda samo svoj rad. Pošto je vlasnik u povoljnijem položaju od radnika – on nudi posao, on diktira uslove rada, u početnoj fazi kapitalizma radnici su imali samo da rade za platu koju je kapitalista bio spreman da plati. Stvaranjem industrijskih giganata, gde je radio i veliki broj radnika stvorili su se uslovi za njihovo organizovanje u radničke sindikate. Sindikati počinju borbu za radničke interese – veću platu, kraće radno vreme, bolje uslove rada, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Poslodavac i radnici imaju zajednički cilj da ostvare i dele prihod. Način podele je ono gde im se interesi sukobljavaju. Zbog zajedničkog cilja poslodavac i sindikati sarađuju do određene tačke i o problematici razgovaraju. Kada se proceni da se razgovrima ne može postići dogovor tada radnici ulaze u štrajk.

Vrste štrajkova
Generalni štrajk

Generalni štrajk znači štrajk cele jedne grane ili čak svih sistema u zemlji. U zemljama razvijenog kapitalizma čak i generalni štrajkovi nisu retkost i u njima zna da učestvuje i više stotina hiljada ljudi. Štrajk kao oblik protesta i borbe radnika za svoja ekonomska i socijalna prava obično se vezuje za klasni, u prvom redu kapitalistički ekonomski sistem, i imanentan je tom sistemu. Međutim, to nikako ne znači da štrajkovi nisu postojali i pre kapitalizma. Naprotiv, oni su postojali i u predkapitalističkim društveno-ekonomskim sistemima, s tom razlikom što su bili ređi, spontani i nedovoljno organizovani, pa zbog svega toga i manje uspešni. Bilo je to vreme kada je radnička klasa bila samo «klasa po sebi», a ne i «klasa za sebe». Objektivno je bila «klasa po sebi» zbog svog specifičnog odnosa prema sredstvima za proizvodnju, smatrajući ih glavnim «krivcem» za svoj ponižavajući društveno-ekonomski položaj, pa su otpočeli napade na fabrike i mašine koje su zamenile na hiljade radnika ostavljajući ih bez posla i sredstava za život.Uništavanje mašina i fabrika pretvorilo se u prvi pokret radničke klase pod imenom «ludizam» koji je doneo više štete no koristi radnicima...

S A D R Ž A J

UVOD
1 Vrste štrajkova 3
1.1 Generalni štrajk 3
1.2 Štrajk u socijalizmu 5
1.3 Štrajk u tranziciji 5
1.4 Štrajk glađu 6
2 Istorijski razvoj štrajka 6
3 Organizovanje štrajka 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 11