Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Važnost znanja kao komparativnog resursa, posebno je došla do izražaja sredinom 80-tih godina XX veka, kada većina organizacija nastoji da izgradi strategiju i metode menadžmenta znanjem.Svest o sve većoj važnosti znanja praćena je eksponencijalnim rastom količine dostupnog znanja i sve složenijim proizvodima i procesima. Korišćenjem obilja informacija, kompjuterska tehnologija je počela da dobija na važnosti kao deo rešenja ovog problema u različitim oblastima.

Osnovni model strategije znanja obuhvata dva toka aktivnosti koji se istovremeno pojavljuju u organizaciji:
• taktički procesi - svakodnevno korišćenje znanja kako bi se odgovorilo na zahteve ili mogućnosti sa tržišta ,
• strategijski procesi - dugoročniji proces usklađivanja intelektualnog kapitala sa strategijskim zahtevima.

Strategija znanja predstavlja pojednostavljeni način razmišljanja kako organizacije kreiraju, održavaju i razvijaju strategijski korektan skup sredstava zasnovanih na znanju kako bi stvarale vrednost. Svim elementima u procesu mora upravljati tako da se posmatra njihov međusobni odnos, kako bi se postigao odgovarajući splet obima znanja i sposobnosti da se ono razvije. Taktički deo strategije znanja obuhvata četiri osnovna koraka:

1. kako ljudi prikupljaju informacije koje su im potrebne za svakodnevni rad,
2. korišćenje znanja za kreiranje vrednosti,
3. učenje iz onoga šta je kreirano,
4. ugrađivanje ovog novog znanja ponovo u sistem kako bi drugi mogli da ga koriste kada problem shvate kao svoj.
Desna strana osnovnog modela upravljanja znanjem ilustruje upravljanje znanjem na strategijskom nivou, gde je osnovni cilj povezivanje organizacione strategije znanja sa opštom poslovnom strategijom organizacije. Strategijski nivo upravljanja znanjem zahteva kontinuiranu ocenu postojećeg intelektualnog kapitala i upoređivanje sa budućim potrebama.

Strategije znanja
Znanje i konkurentna prednost

Globalna konkurentnost je dominantan oblik konkurentnosti u savremenim uslovima poslovanja koji se često označavaju terminom "nova ekonomija". Kreiranje novih i usavršavanje postojećih proizvoda i usluga na osnovu znanja kao ključnog razvojnog resursa je osnovni način sticanja konkurentske prednosti firme u novoj ekonomiji. Inovacije su osnovni pokretač rasta uspešnih preduzeća. Istraživanja pokazuju da su preduzeća sa najvećim stopama rasta pokretači promena strukture industrije (Microsoft) novih poslovnih modela (Costco) ili plejade novih proizvoda (Nike)...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Strategije znanja 3
1.1 Znanje i konkurentna prednost 3
1.2 Stvaranje strategije znanja 6
1.3 Generičke strategije znanja 7
1.4 Organizacija koja uči 7
2 Inovacione strategije 12
2.1 Promena inovacionog karaktera 12
2.2 Karakter inovacija 16
2.3 Planski pristup inovacijama 16
2.4 Inovacije proizvoda i procesa 17
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20