DIDAKTIČKI PRINCIPI

Terminom princip (od lat. principium = načelo, osnova, osnovno učenje, osnovna misao) označava se osnova od koje se polazi i kojom se valja rukovoditj u različitim oblastima delatnosti. To su zahtevi stručnog i naučnog postupanja koji se primenjuju onda kada otkrivene jednoobraznosti iz nekog razloga ne izgledaju bitne ili pak još nisu dovoljno utvrđene. Uopšte uzev, principi su kriterijumi čoveka u odlučujućim situacijama, oni mu pomažu i olakšavaju pri njegovom odlučivanju, pri čemu se određene odluke prihvataju kao povoljne ili odbacuju kao nepovoljne. U tome je i njihov veliki praktičan značaj za one koji ih upotrebljavaju.
Svojom normativnom komponentom principi obuhvataju čvrsto postavljene ciljeve, kao i suštinske i relativno konstantne interese, a svojom kognitivnom stranom - zakonite odnose.
Na osnovu izloženog, didaktičkim principima se mogu označiti osnovna i opšta načela koja odreduju tok predavanja i učenja u skladu s ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. Oni se izvode iz cilja i zadataka nastave, zakonitosti nastavnog procesa i zakonitosti psiho-fizičkog razvoja učenika. Budući da se ciljevi i zadaci nastave menjaju i da se zakonitosti nastave i psiho-fizičkog razvoja učenika sve temeljnije upoznaju, menjaju se i didaktički principi - jedni prestaju da važe, drugi dobijaju drukčiji smisao, a javljaju se i sasvim novi principi.
Didaktički principi obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja, rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja. U njima nalaze mesta tako značajne pedagoške zakonitosti kao što su: društvena uslovljenost procesa nastave, jedinstvo predavanja i učenja u procesu nastave, jedinstvo nastave i razvoja ličnosti i dr.
Didaktički principi se ne mogu rangovati po vrednosti, jer su svi podjednako značajni, tj. svi su uvek obavezni. Uz to su oni međusobno dijalektički povezani i uslovljeni. Primena svakog od njih zahteva i primenu svih ostalih.
Didaktički principi proizlaze iz zakonitosti procesa nastave kao uopšteni odrazi viševekovne školske prakse i proverenih specifičnih osobenosti nastave u uslovima razvoja i menjanja škole, pa su formulisani na relativno visokom nivou uopštavanja. Zbog toga se oni ne mogu uvek odnositi na sve konkretne probleme nastave niti ih, pak, mogu sve obuhvatiti. Principi ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. Broj mogućih konkretnih situacija je toliko veliki i tako raznovrstan da od didaktičke teorije i njenih principa nije moguće tražiti i očekivati odgovore za svaki pojedinačni slučaj. Takvi zahtevi, koji inače mogu zvučati veoma popularno, ukazuju na pogrešno shvatanje teorije. S druge strane, nastavnik može zahtevati da mu teorija pomogne u konkretnoj primeni didaktičkih principa. Za ovakve namene u didaktici su formulisana pravila nastave. Ona proizlaze iz principa, ali odražavaju njegove delimične postavke, korisna uputstva za primenu i rukovodstvo za određenu akciju. Pravila, istina, obuhvataju veliki broj specifičnih slučajeva ali je njihov opseg ipak ograničen. Pravila, zapravo, služe za objašnjavanje principa, tumačenje i ostvarivanje njegove primene na određene strane, sadržaje ili pojave u nastavi. Didaktički principi zajedno sa pravilima imaju funkciju orijentacije.


S A D R Ž A J

UVOD 2
PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE 3
DEFINICIJA DIDAKTIKE I NJEN RAZVOJ 3
ODNOS DIDAKTIKE I DRUGIH NAUKA 7
DIDAKTIČKI PRINCIPI 12
PRINCIP NAUČNOSTI 14
PRINCIP PRILAGOĐENOSTI NASTAVE DEČIJEM UZRASTU 18
PRINCIP SISTEMATIČNOSTI I POSTEPENOSTI U NASTAVI 22
PRINCIP POVEZANOSTI TEORIJE I PRAKSE 26
LITERATURA 27